"nema" poems - Hello Poetry

Ljudi, hej ljudi, čiji je ovo tužni pas !? Gledajte samo kako se šćućurio tu u uglu, i kako se samo trese od hladnoće… Ljudi, hej, pogledajte, da neko od vas nije izgubio psa, pogledajte, nije džukac, gle samo kako mu se crna dlaka sjaji, pogledajte, pa to njemu suze idu. Ljudi, deco, čiji je ovo pas, poslednji put pitam, ako ga neko ne odnese na toplo, uginuće. E, ako je tako, nosim ga ja svojoj kući. Dođi kuco, dođi. Tako… Jao što su ti se smrzle šapice, sad ću tebe ja odneti svojoj kućici, to će ti biti novi dom, imaćeš i šta da jedeš, biće ti toplo i čuvaćemo jedan drugog. Pa muško si, ček da vidim… Pa jesi, jesi muško si… E sad da te ušuškam u svoj kaput i idemo, ček samo da uzmem maramicu da ti obrišem te suzice, jeste tako, nema potrebe da plačeš više, sad imaš svoj dom. Samo da smislim kako da te zovem… Samo da smislim… Čupko ! E, zvaću te Čupko, mali moj… Eto, obrisali smo suze, samo još da ti obrišem tu penicu sa usta…

0

Apr 16, 2015

Apr 16, 2015 at 4:56 PM UTC

lovke

Pas

Ljudi, hej ljudi, čiji je ovo tužni pas !? Gledajte samo kako se šćućurio tu u uglu, i kako se samo trese od hladnoće… Ljudi, hej, pogledajte, da neko od vas nije izgubio psa, pogledajte, nije džukac, gle samo kako mu se crna dlaka sjaji, pogledajte, pa to njemu suze idu. Ljudi, deco, čiji je ovo pas, poslednji put pitam, ako ga neko ne odnese na toplo, uginuće. E, ako je tako, nosim ga ja svojoj kući. Dođi kuco, dođi. Tako… Jao što su ti se smrzle šapice, sad ću tebe ja odneti svojoj kućici, to će ti biti novi dom, imaćeš i šta da jedeš, biće ti toplo i čuvaćemo jedan drugog. Pa muško si, ček da vidim… Pa jesi, jesi muško si… E sad da te ušuškam u svoj kaput i idemo, ček samo da uzmem maramicu da ti obrišem te suzice, jeste tako, nema potrebe da plačeš više, sad imaš svoj dom. Samo da smislim kako da te zovem… Samo da smislim… Čupko ! E, zvaću te Čupko, mali moj… Eto, obrisali smo suze, samo još da ti obrišem tu penicu sa usta…

36

Sara iz kosmara izlazi na ulicu da proseta kera. U parku sama, vitla sebi po glavi. Po parku govna, plasticne cinije sa pirincem natopljene vodom i uljem, lisce mrtve lipe, flopovi kao putokazi poredjani. Misa, taj kao neki njen momak, ko muva neuhvatljiv a isto tako i zaboravan samo se po govnima mota i plete mrezu romanticarske lazljive ideologije istine i solidarnosti. On se kao providnim celofanom uvija u svoje reci ali sad vec kao da je pod reflektorima nabubrelog meseca i nema kud. Proziri se. Ne konzistentan. Kukavica, shvata ona. Shvata da Misa je kao sarena laza- Ili mozda ipak nije bas sve tako. A kako li je? Kako prazan prostor puni je sumnjom ali i nekim leprsavim osecajem ljubavi.

0

Aug 23, 2015

Aug 23, 2015 at 11:34 AM UTC

persefona

p

Sara iz kosmara izlazi na ulicu da proseta kera. U parku sama, vitla sebi po glavi. Po parku govna, plasticne cinije sa pirincem natopljene vodom i uljem, lisce mrtve lipe, flopovi kao putokazi poredjani. Misa, taj kao neki njen momak, ko muva neuhvatljiv a isto tako i zaboravan samo se po govnima mota i plete mrezu romanticarske lazljive ideologije istine i solidarnosti. On se kao providnim celofanom uvija u svoje reci ali sad vec kao da je pod reflektorima nabubrelog meseca i nema kud. Proziri se. Ne konzistentan. Kukavica, shvata ona. Shvata da Misa je kao sarena laza- Ili mozda ipak nije bas sve tako. A kako li je? Kako prazan prostor puni je sumnjom ali i nekim leprsavim osecajem ljubavi.

4

tren razuzdan razuzda sve zauzdano što se uz vrisak pun sujete rastajaše od uzdi svojih poput deteta kome se seče pupčana vrpca ili radnika koji viče burazeru proburazi mi aortu a konj je plemenita životinja i pauk koji zalud plete mreže jer je konj brat vetrov i pauk uzvikuje dan i noć tvoje ime lucifere zar si nem dok čovek prži jaja a ona mu se obraća kao inferiornom biću želi deset na oko eh zalud grca čovek u procepu znatiželja rađaće nam telad telad takve više nema miriše joj butine da to je miris ruže konji ržu pauci cvile vlažnih ruku odlaze u rasejanje vetar drami put jednostavan i **** ga pozdravlja jer njegov brat je konj duplim dekom mu vida rane jadan li je put uzvikuje kupite moje uši u prodavnici mešovite robe lomne su iluzije dok čovek kiti jelek trepavicama njenim uzeglom štrudlom napoio je konja loman i radošću prevejan mudrac cmizdreći dao je ime njenoj duši protkanoj hemoroidima koji krvare gore je smeštena smeša blažen je onaj koji puva kad procuri šulj teško ju je doseći opet se u snu javlja on kibicerski smeće i maže na krišku hleba mrtvog mačora teško ju je doseći kaže sa uma najvažniju stvar stvar je ona koja mu dolazi glave to je vrdalama ona zauzdava tren

0

Apr 16, 2015

Apr 16, 2015 at 6:47 PM UTC

lovke

vrdalama

tren razuzdan razuzda sve zauzdano što se uz vrisak pun sujete rastajaše od uzdi svojih poput deteta kome se seče pupčana vrpca ili radnika koji viče burazeru proburazi mi aortu a konj je plemenita životinja i pauk koji zalud plete mreže jer je konj brat vetrov i pauk uzvikuje dan i noć tvoje ime lucifere zar si nem dok čovek prži jaja a ona mu se obraća kao inferiornom biću želi deset na oko eh zalud grca čovek u procepu znatiželja rađaće nam telad telad takve više nema miriše joj butine da to je miris ruže konji ržu pauci cvile vlažnih ruku odlaze u rasejanje vetar drami put jednostavan i **** ga pozdravlja jer njegov brat je konj duplim dekom mu vida rane jadan li je put uzvikuje kupite moje uši u prodavnici mešovite robe lomne su iluzije dok čovek kiti jelek trepavicama njenim uzeglom štrudlom napoio je konja loman i radošću prevejan mudrac cmizdreći dao je ime njenoj duši protkanoj hemoroidima koji krvare gore je smeštena smeša blažen je onaj koji puva kad procuri šulj teško ju je doseći opet se u snu javlja on kibicerski smeće i maže na krišku hleba mrtvog mačora teško ju je doseći kaže sa uma najvažniju stvar stvar je ona koja mu dolazi glave to je vrdalama ona zauzdava tren

56

Pomrčina… Samo se belasaju razigrane kozice, vetrić dlaku im njiše. Njihov miris fajta moj njuh u noći, tražim čizme rudarske moje, al’ nema ih ni za lek! A ja u pomrčini osećam vaš strah, vaš veseli strah i čujem vaše slabašno brečanje, o, kozice moje, cupkate ko mlada, čujem kako vam nožice po vlažnom tlu žudno biju. Da utehu nađem, boli da me minu, kad nežno se protegne niz dolinu meeeeeee… S praskozorjem bi vam se prikrao, al’ čizama mi nema! Ah, moja najgrđa mora u sutonu htenja, ništa moje večno bilo nije, ni za Novu godinu pihtije!

0

Apr 16, 2015

Apr 16, 2015 at 5:01 PM UTC

lovke

kozice moje

Pomrčina… Samo se belasaju razigrane kozice, vetrić dlaku im njiše. Njihov miris fajta moj njuh u noći, tražim čizme rudarske moje, al’ nema ih ni za lek! A ja u pomrčini osećam vaš strah, vaš veseli strah i čujem vaše slabašno brečanje, o, kozice moje, cupkate ko mlada, čujem kako vam nožice po vlažnom tlu žudno biju. Da utehu nađem, boli da me minu, kad nežno se protegne niz dolinu meeeeeee… S praskozorjem bi vam se prikrao, al’ čizama mi nema! Ah, moja najgrđa mora u sutonu htenja, ništa moje večno bilo nije, ni za Novu godinu pihtije!

24

koža je gladna na koži hladnoj uzdah u praznoj sobi iz praznog tela isparava bez imalo nežnosti nežno milujem ti kosu grliš me golu ogolelim prstima u tvojim je očima na mojim je usnama zalutala želja ne gledam te ne ljubiš me ujutru te nema ujutru me nema i nikada neće biti

0

Jan 2, 2019

Jan 2, 2019 at 10:17 AM UTC

mitri

duhovi

koža je gladna na koži hladnoj uzdah u praznoj sobi iz praznog tela isparava bez imalo nežnosti nežno milujem ti kosu grliš me golu ogolelim prstima u tvojim je očima na mojim je usnama zalutala želja ne gledam te ne ljubiš me ujutru te nema ujutru me nema i nikada neće biti

16

U crkvi si ostala za nas jednu malu molitvu izmolila. Iz crkve izlaziš van dan je tako prekrasan za našu šetnju uz more baš je idealan. Skinula si cipele po pijesku si bosa hodala moj lijepi anđele. Na pijesku si dva srca napravila za ruku si me uhvatila poljubac mi poklonila. Na pijesak smo sjeli valove gledali zalazak sunca promatrali tako zagrljeni o ljubavi smo pričali. Mi smo dvije sretne duše voljena nema ništa ljepše od ljubavi naše. Stjepan Orlić

0

Sep 23, 2025

Sep 23, 2025 at 2:01 PM UTC

stjepan

MOLITVA ZA NAS

U crkvi si ostala za nas jednu malu molitvu izmolila. Iz crkve izlaziš van dan je tako prekrasan za našu šetnju uz more baš je idealan. Skinula si cipele po pijesku si bosa hodala moj lijepi anđele. Na pijesku si dva srca napravila za ruku si me uhvatila poljubac mi poklonila. Na pijesak smo sjeli valove gledali zalazak sunca promatrali tako zagrljeni o ljubavi smo pričali. Mi smo dvije sretne duše voljena nema ništa ljepše od ljubavi naše. Stjepan Orlić

22