nam   nama   ujutru   nas   nai   nema   zarobljeni   tvojim   nenosti   usnama   izmeu   nee   praznoj   njiemo   biti   snegovimakoji   tvoj   tanani   srane   gue   novom   praznog   glasu   sudar   brodovima   bregovi   zimsko   grli   grlu   pria   potopili   decembar   nedosanjani   golu   koa   spava   obale   kosu   prstima   ledeni   mora   sobi   talasi   udaraju   duhovi   nebo   jutru   gladna   hladnoj   posmatra   priam   hladnim   hodamo   svitanje   ljubi   mojim   koi   elja   samoe   koje   vetrovima   bez   noi   imalo   duboka   rei   rastaju   senkama   suvi   milujem   ogolelim   kasno   gradili   strahovi   zalutala   zagrljaji   isparava   gledam   daleka   usana   isti   ulicama   nemim   neostvareni   sami   plau   plove   snovi   oima   moji   nedovrene   moj   tela   uzdah   neno   pogledi   tvoje   ostaju   nikada   svetovi   tami   meu