onda kada mislim o lepim a propalim secanjima,
kada ponekad sebi to dozvolim
najstrasnije se kaznim.
kidam i ljustim sebe razlozima
dopustam samo jednoznacnost.
onda kada mislim o njihovoj liniji
isprekidam je
tako su mi prazni
tako nedostizni
njihova linija obecanja, strahova, velikih saka i praznih stomaka
uzasava me.
onda pomislim kod onih drugih mora da je bolje, toplije i neznije
mozda tamo more postoji
stene
istina
onda, opet setim se plavog vrtloga
onda, opet kaznim se
