Submit your work, meet writers and drop the ads. Become a member
Slavica May 2015
Čega se groziš,
čitatelju?
(Zaboravi diskretnost fonema)

Što ti se gadi,
gledatelju?
(Možda je do tvojih naočala)

Čega se bojiš,
čovječe?
(Praznog bih se odraza bojala i ja)
2014.
Saša D Lović Apr 2015
ovde je to oporo mesto
gde na svaku stranu
čađave staze
kroz čkalje i drač vode

zavetovano sablasti
što se crnom šljakom i
prašinom iz hada
sa danom belim nadinaćuje

ovi ljudi ovde
pošteno se nenaklečaše
očiju zakucanih
za iskilavljene kazaljke sata
prazno slovo za slovom
bez očenaš

ovde je to vasprazno mesto
gde smisao smeh misao
vatrenom rukom
anđeo temni izbrisa
Saša D Lović Apr 2015
spušten sam do izbezumljenja
kolena čvrsto zakucanih za pod
poljuljanog pogleda
žulja me duša
razvagane mi psiha i afrodita
ne mogu
ni na jednu stranu
samo pravo
do iskupljenja
Za Venka Hristova Borejna
...Ali četvrti deo, pod nazivom "O čovekovom robovanju", posvećen je drugom delu čovekove prirode – strastima.
Sa strastima se sve komplikuje. Ali baz njih ništa ne vredi.
To je ono kad razum kaže "ne" – ali uzalud.
Kad imate osećaj da srljate u neminovnu propast, ali ne možete ništa da sprečite.
Mnogo je greha, bola i zla na tom putu, mnogo je povređenih i nesrećnih.
Ljubav? Da li ljubav iskupljuje? Da li se možete opravdati ljubavlju, makar pred svojom savešću?
KOS je priča o nemogućoj i nedopustivoj ljubavi.
Naravno, sve ima svoju drugu stranu. Opravdanja su kratkog dometa, i ne kažem da ne treba suditi. Ne kažem ni da treba oprostiti.
U pozorištu, u drami, jednostavno imate tu privilegiju da ne morate zauzeti konačan stav. Možete se samo prepustiti tom svima poznatom osećaju kad Vas osećanja snažno vuku u vrtlog iz kojeg nema izlaza. Kad Vas najdublji unutrašnji osećaj istovremeno svom snagom vuče u dva suprotna smera.
Konačno, svi smo tu, na istom mestu, svi smo zajedno uhvaćeni u istu klopku sadašnjosti, zaglavljeni u istom tesnacu stvarnosti, sa svojim okrutnim žudnjama, i svojim smešnim nemogućim snovima.
KOS je priča o ljubavi koja je otišla u nemogućem smeru, a JESENJA SONATA je pričao o uzaludnoj ljubavi. Izuzetnost, slava i uspeh često ne donesu sreću. Naprotiv: čak i obična svakodnevno neophodna ljudska toplina može postati nedostupna i nedohvatljiva. Možete biti sasvim drago i pristojno ljudsko biće. Konačno, ima li iko pravo da zahteva više od nas? I možete imati sasvim ljudska topla osećanja vezanosti za nekoga, i želeti mu sreću, i raditi sve što je u Vašoj moći. I onda ćete se neminovno susresti sa saznanjem koliko je sve to beznadežno nedovoljno, i kako nikad nećete uspeti da onome ko Vam je sve, Vi budete makar nešto...
Suočiti se sa izvesnošću da je sve uzalud, i da nikad ništa neće biti dovoljno, a pri tom ne podleći gorčini, osvetoljubivosti ni pakosti, nego ostati jednostavna, topla i susretljiva ljudska priroda – to je neprimetna uzvišenost neprimetnog malog čoveka.
A niko od nas nije dovoljno velik da bi imao pravo na bezdušnost.
Zato ponavljam, ne kažem da ne treba suditi, ne kažem da se mora oprostiti. Samo preporučujem da bez kalkulacija zaronimo u te uzburkane vode ljudskih osećanja, i da prepoznamo sebe u drugom i drugog u sebi.
Neće škoditi, a možda poneko od nas stvarno postane bolji, veći i lepši iznutra.
U jednom gradu ziveli su muz i zena. Kaze muz zeni: " Idem sutra ujutro poslom do drugog grada, vracam se sledeceg dana"
Sledeceg jutra muz odlazi. Nakon sto je otisao zena prelazi preko mosta na drugu stranu reke i odlazi kod ljubavnika. Nakon provedene noci sa ljubavnikom, zena krece nazad kuci ali na drugoj strani mosta ceka je ubica. Zena sta ce, spusta se do camdzije ali camdzija odbija da je preveze preko reke jer nema dovoljno novca. Zena odlazi do ljubavnika, ljubavnik joj kaze:"Nemam para, za ovo si sama kriva" i izbacuje je napolje. Zena razocarana odlazi na most, prelazi ga i ubica je ubija.

Ko je po tvom misljenju odgovoran za zeninu smrt:

muz
ljubavnik
camdzija
ubica

Poredjaj po redu od najvise do najmanje odgovornog.

mh

— The End —