1
gledao je dugo svoju sen
zakrvavljenim očima
grlo mu se grčilo
sekiru sa zida da ponese
u šumu
šta bi drugo
inače često dovodi sebe
u takvu situaciju
ne zbog nečeg patološkog
ne zbog neke skrivene želje
već zbog šume
ona je i ovog puta kriva
usne su mu drhtale
šumom odzvanjao njegov dah
drveće počelo da vrišti
suze cerove kvasile humus
no to ga ovog puta ne pokoleba
ovog puta otići će mnogo dalje
na sekiru pade zrak
i ona umi njegovo telo
svojim sjajem
2
mala fide
dim se vije mehovi nadimaju
čekići biju
znojavi kovači brkove suku
piju vodu metal stenje
pod serijom teških udaraca
crveni se još nerođena sekira
u agoniji nastajanja
sijaju se oštri zub i uvo tupo
pa je utom zgrabiše klešta
sve zaneme
sve sačeka prvi vrisak
susret sa vodom
mala fide
šta avaj nastade
3
u početku beše raka
i on je plesao oko nje
poslednji ples
uma atrofičnog
udovi mu leteli sekli etar
bale kvasila mu lice
očiju zakrvavljenih
ni glasa da pusti
zmije su stenjale upregnute
niz amove otrov se slivao
raka poče da biva jezero
drveće spustilo grane
i sve više grdilo mu lice
o boli
ples je bivao sve sporiji
ptice su sve tiše rikale
iz tame poče da se rađa tama
grđa i crnja
muve su naokolo zujale
drveće počelo da vrišti
suze cerove kvasile humus
4
i kako je plakala sekira
naišavši na kamen
vatrene suze prštale naokolo
kamen se vrteo kamen je jeo
vatrene suze
i zub oštriji postajaše
svetlost njena poče da izjeda tamu
grđu i crnju
od one pređašnje
pade zrak na nagrđeno lice
i stade sa plesom
zmijama skide jaram
umi udove svoje u jezeru
urlik zapara galamu oko njega
i nastade tišina tišina tišina
kezio se njegov lik
sa mirne površine
progledao je
5
u početku beše i šuma
prašuma beskrajna
u umu njegovom atrofičnom
i u njoj on i ona u njemu
podjednako
plakao on plakala i šuma
jeli jedno drugo
grlo mu se grčilo
udovi sušili crni dani behu
anđeli su sletali
kljucali mu oči
koje su bile voda
donosili vatru u prašumu
da sagori um njegov atrofični
vatra se gasila
donosili i vodu vodu mutnu vodu bistru
belu crvenu zelenu bilo kakvu
voda se gasila
6
išla je sekira iz ruke u ruku
brzo i sigurno
kroz vatru kroz vodu
padale glave
padalo drveće
zub oštriji uvo tuplje držalje crnje
od krvi od zemlje
sekira je kružila
tog su dana žene crno mleko muzle
ah nesreće
ptice su sve divlje rikale
muve su zujale
pauci se razmrežaše
između prstiju njegovih
ključala je lava u grudima šume
kezio se njegov lik
sa mirne površine
jezera
7
sa rukom stopila se sekira
skameni se dah pogled znoj
kidao je dronjke od odeće
bale kvasila mu lice
konji su bili nemirni
anđeoskim hučanjem šuma ga zvala
lišće je padalo sa drveća
magla proždirala etar
ptice behu odletele
rožnjače mu se zabrazdiše
srce poče da kuca
sekira urliče
anđeli behu odleteli
samo su muve zujale
on penio
šuma hučala
jezero ključalo
tišina
8
na kraju beše svetlost
prasvetlost beskrajna
u umu njegovom atrofičnom
i u njoj on i ona u njemu
podjednako
smejao se on smejala se i svetlost
jeli jedno drugo
grlo mu se širilo
udovi listali crni dani behu prošli
demoni su izranjali
kljucali oči
koje su bile vatra
donosili gmazove u svetlost
da opogane um atrofični
gmazovi se sušili
donosili pegaze sa rogom
bele crvrne zelene bilo kakve
krila im otpadala
9
stajali bi sekira i on stopljeni
u agoniji
svetlost zaslepi oko njegovo
iz rožnjače kapala je lava
tuga poče da izjeda svetlost
grđu i crnju od pređašnje
zub tuplji uvo oštrije držalje istrošeno
pade tren na nagrđeno lice
i poče sa plesom
zmijama jaram na vrat
kezilo se njegovo lice sa dna rake
progledao je
10
granulo je sunce i nesta svetlosti
zmije su strašno siktale
upregnute
gledale kako se otrov iz jezera
pretvara u oblak
oblak zakri sunce
i njegov um atrofični
udovi mu leteli
pogađali ptice
muve su zujale
očiju zakrvavljenih
pusti glas planine su se tresle
vetar poče da duva
umrsi mu kosu koža mu se ospe
iz tabana poče korenje da niče
11
sva se magla upi u njega
on spusti sekiru u raku
u raku doteče lava
i ne bi više zuba oštrog uva tupog
šume prašume svetlosti prasvetlosti
jednostavno ne bi
na kraju beše
on
u agoniji
postojao je