Te noći,
Tošić Milorad se prenerazio
ugledavši ispred sebe
Tošić Milorada,
skarednu onomatopeju svoga bivstva.
Iz očiju joj iskočiše
dva sablasna, zubata penisa,
pa samo sikću.
Cele su noći nešto izvoljevali,
ovi nakaradni isprdci bolesne mašte
nesrećnog čoveka,
te daj piće,
te daj hranu,
te daj cigare,
a negde,
tik pred zoru, jedan upita Tošić Milorada :
- Jel ti stig’o kupus ?

bulji u mene sa plafona
neizbežna paučina
srž dok se
u kostima ledi
eho mog krika
u povratku
najavi zoru
neizbežnu
male reči
cigareta i kafa
divljačka rutina me
probudi

VOLIM TE
Magla se spustila
nad gradom ove noći.
Htio bih ti u snove doći
barem nakratko ove noći.
Noćas je hladno,svuda tama
da li noćas spavaš sama.
Ulice su noćas puste
magla mi je skrila pute.
Kad bi samo dušo znala
u mojim mislima da si sada.
Pred zoru ulicom tvojom prolazim
dolazim pred tvoja vrata da te iznenadim.
Otvaraš mi svoja vrata i kažeš mi
sretna sam što te vidim.
Srećo moja nježno je zagrlim
i tiho šapnem volim te ljubavi.
Stjepan Orlić

Kad sam s tobom
jedno te molim
zagrli me jako
samo jednom
se voli tako.

Znaš li mila
da ti kažem
od tebe
meni nema
djevojke draže.

Ljubiš me nježno
poljubac je tvoj
na mom vratu
ostavio trag.
Ljubavi pokazuješ
mi koliko sam ti drag.

Ljubimo se noćas
grlimo se
volimo se
zoru skupa dočekamo
zagrljeni se ne razdvajamo.

Naša priča
je kao u bajkama
ljubavni put nam je
posut ružama.

Zaželili smo jednu želju
da ovaj život
provedemo u
ljubavi i veselju.

Stjepan Orlić