EK BHEED SI LAGI THI SHAYAD MAR GAYA THA KOI,

ZANAZA UTHANE KO KI TAIYAR NA THA ,
KYONKI US MASUM KA PARIWAR NA THA,

DEKHA THA MAINE USE KAI DOSTO KE SATH,
SOCHA THA ZANAZA TO UTHAYENGE WE HI HATH,

JAB KOI NA AAYA TO YAH AAWAZ AAYI,

CHALO NIKAL CHALO KE KANHI UTHANA NA PADE,
WO DOST THWE JO CHUPE SE BAHAR NIKAL PADE,

KAFAN GEELA HUA AANKHO SE MURDA RO RAKA THA,

MURDA KHADA HUA KAFAN ME LIPTE HUE ,
PANHUCHA DOSTO TAK JO JA RAHE THE SIMTE HUE,

KANDHE PER RAKHA HATH TO YARO KA DIL DOLA,
KAFAN HATA DIYA MURDE NE WO RO ROKAR BOLA,

"MARNE PAR NA DOGE KANDHA YE DEKH SARMINDA HU,
MAINE TO NATAK KIYA THA YARO ABHI TO MAIN ZINDA HU"...

1

gledao je dugo svoju sen
zakrvavljenim očima
  grlo mu se grčilo

sekiru sa zida da ponese
u šumu
  šta bi drugo

inače često dovodi sebe
u takvu situaciju
  ne zbog nečeg patološkog

ne zbog neke skrivene želje
već zbog šume
  ona je i ovog puta kriva

usne su mu drhtale
šumom odzvanjao njegov dah
  drveće počelo da vrišti

suze cerove kvasile humus
no to ga ovog puta ne pokoleba
  ovog puta otići će mnogo dalje

na sekiru pade zrak
i ona umi njegovo telo
  svojim sjajem


2

mala fide
dim se vije mehovi nadimaju
  čekići biju

znojavi kovači brkove suku
piju vodu metal stenje
  pod serijom teških udaraca

crveni se još nerođena sekira
u agoniji nastajanja
  sijaju se oštri zub i uvo tupo

pa je utom zgrabiše klešta
sve zaneme
  sve sačeka prvi vrisak

susret sa vodom
mala fide
  šta avaj nastade


3

u početku beše raka
i on je plesao oko nje
  poslednji ples

uma atrofičnog
udovi mu leteli sekli etar
  bale kvasila mu lice

očiju zakrvavljenih
ni glasa da pusti
  zmije su stenjale upregnute

niz amove otrov se slivao
raka poče da biva jezero
  drveće spustilo grane

i sve više grdilo mu lice
o boli
  ples je bivao sve sporiji

ptice su sve tiše rikale
iz tame poče da se rađa tama
  grđa i crnja

muve su naokolo zujale
drveće počelo da vrišti
  suze cerove kvasile humus


4

i kako je plakala sekira
naišavši na kamen
  vatrene suze prštale naokolo

kamen se vrteo kamen je jeo
vatrene suze
  i zub oštriji postajaše

svetlost njena poče da izjeda tamu
grđu i crnju
  od one pređašnje

pade zrak na nagrđeno lice
i stade sa plesom
  zmijama skide jaram

umi udove svoje u jezeru
urlik zapara galamu oko njega
  i nastade tišina tišina tišina

kezio se njegov lik
sa mirne površine
  progledao je


5

u početku beše i šuma
prašuma beskrajna
  u umu njegovom atrofičnom

i u njoj on i ona u njemu
podjednako
  plakao on plakala i šuma

jeli jedno drugo
grlo mu se grčilo
  udovi sušili crni dani behu

anđeli su sletali
kljucali mu oči
  koje su bile voda

donosili vatru u prašumu
da sagori um njegov atrofični
  vatra se gasila

donosili i vodu vodu mutnu vodu bistru
belu crvenu zelenu bilo kakvu
  voda se gasila


6

išla je sekira iz ruke u ruku
brzo i sigurno
  kroz vatru kroz vodu

padale glave
padalo drveće
  zub oštriji uvo tuplje držalje crnje

od krvi od zemlje
sekira je kružila
  tog su dana žene crno mleko muzle

ah nesreće
ptice su sve divlje rikale
  muve su zujale

pauci se razmrežaše
između prstiju njegovih
  ključala je lava u grudima šume

kezio se njegov lik
sa mirne površine
  jezera


7

sa rukom stopila se sekira
skameni se dah pogled znoj
  kidao je dronjke od odeće

bale kvasila mu lice
konji su bili nemirni
  anđeoskim hučanjem šuma ga zvala

lišće je padalo sa drveća
magla proždirala etar
  ptice behu odletele

rožnjače mu se zabrazdiše
srce poče da kuca
  sekira urliče

anđeli behu odleteli
samo su muve zujale
  on penio

šuma hučala
jezero ključalo
  tišina


8

na kraju beše svetlost
prasvetlost beskrajna
  u umu njegovom atrofičnom

i u njoj on i ona u njemu
podjednako
  smejao se on smejala se i svetlost

jeli jedno drugo
grlo mu se širilo
  udovi listali crni dani behu prošli

demoni su izranjali
kljucali oči
  koje su bile vatra

donosili gmazove u svetlost
da opogane um atrofični
  gmazovi se sušili

donosili pegaze sa rogom
bele crvrne zelene bilo kakve
  krila im otpadala


9

stajali bi sekira i on stopljeni
u agoniji
  svetlost zaslepi oko njegovo

iz rožnjače kapala je lava
tuga poče da izjeda svetlost
  grđu i crnju od pređašnje

zub tuplji uvo oštrije držalje istrošeno
pade tren na nagrđeno lice
  i poče sa plesom

zmijama jaram na vrat
kezilo se njegovo lice sa dna rake
  progledao je


10

granulo je sunce i nesta svetlosti
zmije su strašno siktale
  upregnute

gledale kako se otrov iz jezera
pretvara u oblak
  oblak zakri sunce

i njegov um atrofični
udovi mu leteli
  pogađali ptice

muve su zujale
očiju zakrvavljenih
  pusti glas planine su se tresle

vetar poče da duva
umrsi mu kosu koža mu se ospe
  iz tabana poče korenje da niče


11

sva se magla upi u njega
on spusti sekiru u raku
  u raku doteče lava

i ne bi više zuba oštrog uva tupog
šume prašume svetlosti prasvetlosti
  jednostavno ne bi

na kraju beše
on
  u agoniji

postojao je

Thoda sa Maa ka pyar rishte nikhaar deta h..
Papa ki daat m chupa dher saara pyaar hota h.
Khushnaseeb hote h vo log jinhe ye rishte naseeb hote h..
Khuda bhi sahi kehta h jannat dekhne ki jaroorat nii jannat k jaisa hi parivaar hota h....
Aaj Kal k daur m rishte Kaun nibhaata h..
Kaam pade to yaad Karo warna Har koi bhool jaata h..
Rishte nibha k dekho janaab khwahisen poori ** jaati h...
Aur unhi khwahison se ek pyaara sa parivaar ban jaata h...

Alvida,
Ek aisa shabd jo koi keh jaay to use khone ka darr lage,
Aur kisi ko kehna pade to bhi darr lage!
Ye to pata hai ki har kisi ko ek din alvida kehna hoga,
Phir chahe wo school **, College **,
Ya phir wo Kabhi yaar dost hi kyo na **,
Tu beshak kehna mujhe alvida,
Magar humesha k liye nahi,
Tujhe door jaane ki ijazat mein harkiz dunga,
Sirf tabhi jab tu khush **, Jab tu dil se khush **
Tujhe muskura kar Alvida kahunga,
Sirf aur sirf agar tum khush **!!
Kyuki tumhare Alvida kehna se rishta thodi tootega,
Tum rahege mere saath hamesha, har pal!!
Tumhare jaane se dard zaroor hoga,
Magar mein muskuraunga, Aur khushi se kahunga Alvida!!
Kyuki tum rahoge mere saaath hamesha, har pal!
Kyuki tum rahoge mere saaath hamesha, har pal!!

Dard-e-dil batao aapna
Saath Mei seh lenge .
Bs ek kadam badao apna,
Yeh fassle Kam Kar denge
Akele nahi ** is dard Mei tum
Dard Bata ke toh dekho
Humdard ban jayenge.
Thaam lo hath humara
Is muskil safar Mei Jana
Vada h hum fir se humsafar ban jayenge
Aur suno ,
Bihkare toh hum bhi h ,
Aankhe humari bhi dubi rehti h tumahri yaado Mei ,
Bs bataye bhi toh kise
Tanha tumhari tarh hum bhi toh h
Soch bhi kaise liya tumne ki
Dard tume ** aur
Fark Hume na pade!😥😥😥

niotkuda pade sen
i ledeni dah okruži ga
neće
nije još sve rekao
a sve je prodao

Chal paddi thi gaadi taka tak
Hawa shayad thoda zaada hi bhar diya
Befikri ka safar, aa pohoncha uss keel par
Tamasha, shayad thoda zaada hi bhar diya
Ab pahiya toh tha rubber ka hi
Humara kya isne kadar kiya
Gir pade hum, lag gayi chot    
Fir humare dard ne bhi asar kiya
Ab iss keel ko bhi hum kya koosein
Kambakht hai toh yeh lohe ka diya
Sadak se dosti ki aas hum hi laga baithe
Bhool gaye ki yeh toh hai bas ek zariya
Humne kaha kuch pal yahin bita lein
Puncture banane ka kaam fir shuru kiya
Pahiya toh fir bhi chal jayega janaab
Yeh reh jayega banke chhed,
Humne na kissi se kabhi zikr kiya

Mazicu ga, pazicu ga i nazvacu ga Djordje


mh