O da, bila sam bas debelo dete u jednom periodu detinjstva. Moji bas nisu bili takticni, umesto prvo da me posalju u zagorje a posle na more da se malo istrosim plivanjem, oni bi me prvo vodili na more a onda davali babi.A tamo u zagorju u jednom selu blizu varazdinskih toplica sve domace. Vrhnje sa sirom, mlad kackavalj baba pravila od komsijskog kravljeg mleka koje sam inace pila svakog dana i to tek pomuzenog sa temperaturom krave. Domaca jaja, domaci hleb, slaninice, kobasice, razne pite i slatke i slane pecene u sporetu na drva. Iz baste paradajza, krastavca i paprika. A davali su mi i da popijem po malo vina domaceg koje je babin brat pravio i koje je stajalo u nekoliko bacvi u podrumu kuce, a koje su me cesto slali onako da povucem na crevo pa pretocim u flasu. Verujem da je mami bio sok kada bi me videla nakon mesec dana u promenjenom obliku, zapravo bila je besna na svekrvu poprilicno. Kod kuce bih uglavnom doruckovala ili vecerala sama za stolom, i to je bila prilika za mastu, a mastala sam da imam sestru ili brata. Napravila bih sendvic za sebe a i sendvic za imaginarno drustvo, naravno oba sendvica bi zavrsila u meni. S kim ti sada jedes? Rekli mi a da nisam ni pitala nego doslo samo po sebi na temu BG Kaze: "imamo dve sestre koje stalno dolaze ali ne pricaju".

*mh sep 2017

Po obliku nogu rekla bih lastavica, al me buni ovaj gornji deo.

hm

Bura

Hladnoća me opija
klizi niz kičmu lagano
do solarnog pleksusa
vrti spiralu vremena
i prvih stremljenja…

Bura udara u svom nesmiljenom bijesu ,čisti prljave ulice, još prljavije duše
nosi sve pred sobom , negdje već…
-U svom toplom kaputu ipak se zbijaš uz mene, ispod vunene kapice vire
samo crveni obraščići i leden vrh nosića.
-Nije neki dan za šetnju pomislim, al nije me briga, dok god se pripijaš uz mene
vjetar mi ne može ništa.
-Jedan veliki bor uz obalu ponosno se odupire buri, savija se , lomi, ali opet uspravlja
i šepuri pred olujom.
-Zastaješ, guraš me ispod mirisnih iglica ,naslanjamo se na golo deblo …ljubim ti vrh nosa
grlim obraze rukama, grijem ih, ljubim promrzle usne do krvi, upijam bistrinu života
u najčišćem, najnesputanijem obliku, guraš mi ruke ispod majice, hladne su i tople
istovremeno
i ja zatvaram oči, neki val , ljut što ga ne primjećujemo baca se na hrid i razbija o nju, kapljice
nošene vjetrom padaju na nas kao mala sleđena koplja, ali nas nije briga, uspavani na milijun godina
u tom jednom trenu, združeni u igri vjetra, mora, opijeni mirisom joda i borovine, ukopani čvrsto
u crvenu zemlju ispod nas… samo tražimo da nas svemir ostavi na miru, barem taj jedan tren
dok stvaramo peti element…