celu si vaseljenu
mlekom svojim polila
samo si moja žedna usta
promašila
zašto si se vratila
da bi te gorkim čemerom pojila
zašto si me onda nemirno pogledala
da bi ti srce slomila
da bi ti u usta uzde naselila
sedlom osedlala šećer ti dala
celu si vaseljenu
belim hlebom nahranila
samo si moja gladna usta
promašila
zašto si se vratila
da bi te patnji neznanoj izložila
zašto si onda da me voliš lagala
da bi te u vatru bacila
iz brloga tvoga izvukla
eterom opijala jezikom ubijala

celu si vaseljenu
mlekom svojim polila
samo si moja žedna usta
promašila
zašto si se vratila
da bi te gorkim čemerom pojila
zašto si me onda nemirno pogledala
da bi ti srce slomila
da bi ti u usta uzde naselila
sedlom osedlala šećer ti dala
celu si vaseljenu
belim hlebom nahranila
samo si moja gladna usta
promašila
zašto si se vratila
da bi te patnji neznanoj izložila
zašto si onda da me voliš lagala
da bi te u vatru bacila
iz brloga tvoga izvukla
eterom opijala jezikom ubijala

ovde je to oporo mesto
gde na svaku stranu
čađave staze
kroz čkalje i drač vode

zavetovano sablasti
što se crnom šljakom i
prašinom iz hada
sa danom belim nadinaćuje

ovi ljudi ovde
pošteno se nenaklečaše
očiju zakucanih
za iskilavljene kazaljke sata
prazno slovo za slovom
bez očenaš

ovde je to vasprazno mesto
gde smisao smeh misao
vatrenom rukom
anđeo temni izbrisa