krivo ga nasadili
vidik mu izvitoperili
eno ga gde baulja
razravnotežen
krivo ga nasadili
ugljem ga nacrnili
eno ga gde prljav obraz
pere
krivo ga nasadili
kičmu mu ispravili
glava mu u oblacima
noge u govnima
krivo ga nasadili
pa sad meni kukaju
ijao
pomagaj

noćas će
putevima tužnih
plešući
povorka proći
pijanih uzdaha
najdražih boli
i
raznobojnih moljenja
noćas će nositi
razogračene oči
načuljene uši
i
njuške na gotovs
noćas će proći
putevima preoranim

ne obara pogled sa tog drveta
na vrhu zelenog brda
ne silazi mu osmeh sa izboranog lica
pljuje i huli
prdi povraća podriguje pa puva
trlja nabrekli ud
a leđa išarana otiscima biča
uši zasečene
sakat
ah

bulji u mene sa plafona
neizbežna paučina
srž dok se
u kostima ledi
eho mog krika
u povratku
najavi zoru
neizbežnu
male reči
cigareta i kafa
divljačka rutina me
probudi

ovde je to oporo mesto
gde na svaku stranu
čađave staze
kroz čkalje i drač vode

zavetovano sablasti
što se crnom šljakom i
prašinom iz hada
sa danom belim nadinaćuje

ovi ljudi ovde
pošteno se nenaklečaše
očiju zakucanih
za iskilavljene kazaljke sata
prazno slovo za slovom
bez očenaš

ovde je to vasprazno mesto
gde smisao smeh misao
vatrenom rukom
anđeo temni izbrisa

čengele odasvuda vise
mračne kuke srednjeg veka
čupajući žitno seme
od srca što ostalo

kroz zamandaljeno okno
prozora od suza
cure potoci katrana
šarke korodiraju

oštar avet-zvuk
kad metal metal jede
etarskom kiselinom
sagoreva uvo

guje mrke
koje oganj i nebesa spajaju
nozdrve prenatrpaše
čemer čemera čemernog
pocepao grlo

sa bankina
kraj kojih se
vrela džibra puši
vreba zverje
sa očima od ahata
drhtavim rukama da
dohvati lovor
sa nečije glave