"srce" poems - Hello Poetry

Miris ukoričenih stranica: Poznat prizor raširenih ruku. Ona sjedi. Mirna. Pogleda uperena u neke daleke svjetove. Gdje li je sada - tek siluete odaju (Uživa li istinski?) Krivulja u kutu usana, odsjaj sunca u lutajućim očima. More! Njemu putuje, znam. Ona sretna je - sluti dom. U njenim očima ustaju valovi, morske mijene igraju u pogledu: plima i oseka izmjenjuju se na pučini njezinih snova. Vječno sniva o modroj svakodnevici, o slanim jutrima i čarobno crvenim zalascima. Iz sna budi je vlak na trećem peronu. Uz dubok udah spoznaje da ovuda galebovi ne lijeću, vode slane nisu niti srce na mjestu počiva. (Što sve uzdah neće skriti) No krivulja ne jenjava. Snovi tek su vremenom udaljeni! A čitav svijet pogled je daleko. Ona lijepa je dok prebire po slovima radošću djeteta koje putuje. Bože, koliko života u jednom kupeu!

0

Jun 9, 2015

Jun 9, 2015 at 2:29 AM UTC

crotsi

Ona

Miris ukoričenih stranica: Poznat prizor raširenih ruku. Ona sjedi. Mirna. Pogleda uperena u neke daleke svjetove. Gdje li je sada - tek siluete odaju (Uživa li istinski?) Krivulja u kutu usana, odsjaj sunca u lutajućim očima. More! Njemu putuje, znam. Ona sretna je - sluti dom. U njenim očima ustaju valovi, morske mijene igraju u pogledu: plima i oseka izmjenjuju se na pučini njezinih snova. Vječno sniva o modroj svakodnevici, o slanim jutrima i čarobno crvenim zalascima. Iz sna budi je vlak na trećem peronu. Uz dubok udah spoznaje da ovuda galebovi ne lijeću, vode slane nisu niti srce na mjestu počiva. (Što sve uzdah neće skriti) No krivulja ne jenjava. Snovi tek su vremenom udaljeni! A čitav svijet pogled je daleko. Ona lijepa je dok prebire po slovima radošću djeteta koje putuje. Bože, koliko života u jednom kupeu!

27

Snijeg je počeo padati otići van počeli smo se spremati na snijegu se zabavljati. Pahuljice na nas padaju pokraj nas se djeca igraju. Na rukama si rukavice imala u ruke si malo snijega skupila grudicu snijega si napravila mene si grudicom pogodila. Polako si mi prišla nježno si se nasmijala sa svojim mekanim usnama u lice si me poljubila. Djeca su nas pogledala slatko se nasmiješila. Snijeg je prekrio prozore auta na prozor prstima si veliko srce napravila u kojem si napisala. Sve što sam sanjala ljubav sam željela snove sam ostvarila sretnu familiju sam dobila. U ovoj zimskoj idili svi smo sretni bili u snagu ljubavi snažno smo vjerovali. Stjepan Orlić

0

Sep 25, 2025

Sep 25, 2025 at 4:04 PM UTC

stjepan

SRETNA FAMILIJA

Snijeg je počeo padati otići van počeli smo se spremati na snijegu se zabavljati. Pahuljice na nas padaju pokraj nas se djeca igraju. Na rukama si rukavice imala u ruke si malo snijega skupila grudicu snijega si napravila mene si grudicom pogodila. Polako si mi prišla nježno si se nasmijala sa svojim mekanim usnama u lice si me poljubila. Djeca su nas pogledala slatko se nasmiješila. Snijeg je prekrio prozore auta na prozor prstima si veliko srce napravila u kojem si napisala. Sve što sam sanjala ljubav sam željela snove sam ostvarila sretnu familiju sam dobila. U ovoj zimskoj idili svi smo sretni bili u snagu ljubavi snažno smo vjerovali. Stjepan Orlić

27

Uvod v padec, ki ne sluti konca. 16 let minljivosti. 10 kazalcev, ki kazejo nesmrtnost. 4 zareze v svinjskih rebrih, katerih srce kuka iz kletke... mimobeznica. begunec, ki seje, a nic ne pozanje in 15 dag tirolske.

0

Nov 20, 2011

Nov 20, 2011 at 2:48 AM UTC

dina-zivkovic

Uvod v padec

Uvod v padec, ki ne sluti konca. 16 let minljivosti. 10 kazalcev, ki kazejo nesmrtnost. 4 zareze v svinjskih rebrih, katerih srce kuka iz kletke... mimobeznica. begunec, ki seje, a nic ne pozanje in 15 dag tirolske.

12

brane mu pesme da piše u srce krastaču mu nasadili prste mu lepljivom svilom spojili u noge sačmom gađali iz očiju sve mu suze isisali eno ih gde suva leže nisu više ni tako zelena u uši mu ptičji izmet nagurali i na čelo žig iz sna prijatelje mu isterali umesto njih strašno zlo osanotvorili samo su se smejali ponekim udarcem u kičmu ga budili dok je nem tumarao po svetu u pesme su njegove duvan motali ili bi slova izvitoperili takve na čitanje davali brane mu život brane mu da diše

0

Apr 17, 2015

Apr 17, 2015 at 5:05 PM UTC

lovke

nem

brane mu pesme da piše u srce krastaču mu nasadili prste mu lepljivom svilom spojili u noge sačmom gađali iz očiju sve mu suze isisali eno ih gde suva leže nisu više ni tako zelena u uši mu ptičji izmet nagurali i na čelo žig iz sna prijatelje mu isterali umesto njih strašno zlo osanotvorili samo su se smejali ponekim udarcem u kičmu ga budili dok je nem tumarao po svetu u pesme su njegove duvan motali ili bi slova izvitoperili takve na čitanje davali brane mu život brane mu da diše

18

gospodo molim vas vratite mi moje oči moje lepe okrugle crne oči oči koje su ponekad nemirno znale da pogledaju vaše kćeri oči koje osmeh da sakriju nisu znale i dok su treptale na kapke tajne pisale su oči moje nesvakidašnje gospodo preklinjem vas vratite mi moje oči putem njih vi ništa nećete videti nećete moći da ih otvorite jer ni ne slutite koliko srce vam je za to potrebno znam vi imate nož ali meni nećete njime nauditi kćeri vaše će on blistavošću svojom oslepiti stoga gospodo molim vas vratite mi moje oči

0

Apr 27, 2015

Apr 27, 2015 at 5:04 PM UTC

lovke

tuga 1992.

gospodo molim vas vratite mi moje oči moje lepe okrugle crne oči oči koje su ponekad nemirno znale da pogledaju vaše kćeri oči koje osmeh da sakriju nisu znale i dok su treptale na kapke tajne pisale su oči moje nesvakidašnje gospodo preklinjem vas vratite mi moje oči putem njih vi ništa nećete videti nećete moći da ih otvorite jer ni ne slutite koliko srce vam je za to potrebno znam vi imate nož ali meni nećete njime nauditi kćeri vaše će on blistavošću svojom oslepiti stoga gospodo molim vas vratite mi moje oči

16

celu si vaseljenu mlekom svojim polila samo si moja žedna usta promašila zašto si se vratila da bi te gorkim čemerom pojila zašto si me onda nemirno pogledala da bi ti srce slomila da bi ti u usta uzde naselila sedlom osedlala šećer ti dala celu si vaseljenu belim hlebom nahranila samo si moja gladna usta promašila zašto si se vratila da bi te patnji neznanoj izložila zašto si onda da me voliš lagala da bi te u vatru bacila iz brloga tvoga izvukla eterom opijala jezikom ubijala

0

Oct 7, 2014

Oct 7, 2014 at 6:35 PM UTC

lovke

ti

celu si vaseljenu mlekom svojim polila samo si moja žedna usta promašila zašto si se vratila da bi te gorkim čemerom pojila zašto si me onda nemirno pogledala da bi ti srce slomila da bi ti u usta uzde naselila sedlom osedlala šećer ti dala celu si vaseljenu belim hlebom nahranila samo si moja gladna usta promašila zašto si se vratila da bi te patnji neznanoj izložila zašto si onda da me voliš lagala da bi te u vatru bacila iz brloga tvoga izvukla eterom opijala jezikom ubijala

20

celu si vaseljenu mlekom svojim polila samo si moja žedna usta promašila zašto si se vratila da bi te gorkim čemerom pojila zašto si me onda nemirno pogledala da bi ti srce slomila da bi ti u usta uzde naselila sedlom osedlala šećer ti dala celu si vaseljenu belim hlebom nahranila samo si moja gladna usta promašila zašto si se vratila da bi te patnji neznanoj izložila zašto si onda da me voliš lagala da bi te u vatru bacila iz brloga tvoga izvukla eterom opijala jezikom ubijala

0

Apr 27, 2015

Apr 27, 2015 at 5:46 PM UTC

lovke

ti

celu si vaseljenu mlekom svojim polila samo si moja žedna usta promašila zašto si se vratila da bi te gorkim čemerom pojila zašto si me onda nemirno pogledala da bi ti srce slomila da bi ti u usta uzde naselila sedlom osedlala šećer ti dala celu si vaseljenu belim hlebom nahranila samo si moja gladna usta promašila zašto si se vratila da bi te patnji neznanoj izložila zašto si onda da me voliš lagala da bi te u vatru bacila iz brloga tvoga izvukla eterom opijala jezikom ubijala

20

zar si bajkom mojom čedo zadojila o sumorna jeseni zar si u srce seme kataklizme moje duše posejala zar ćeš kandžama svojim lice moje još grditi pesmom mojom pogan svoju brisati zar ćeš i to sumorna učiniti

0

Apr 17, 2015

Apr 17, 2015 at 5:10 PM UTC

lovke

posle ozdravljenja

zar si bajkom mojom čedo zadojila o sumorna jeseni zar si u srce seme kataklizme moje duše posejala zar ćeš kandžama svojim lice moje još grditi pesmom mojom pogan svoju brisati zar ćeš i to sumorna učiniti

10

žalio se sudbi svojoj klempavi klempo a ne vidi da je ušima dva sunca zaklonio creva rasuo po polju da nahrani gladno mu srce ne čuje on siromah grmljavinu ušima velikim svojim a hteo bi rosom gorkom mnoga jutra pelinom slatke sokove tvoje

0

Apr 27, 2015

Apr 27, 2015 at 12:58 PM UTC

lovke

klempo

žalio se sudbi svojoj klempavi klempo a ne vidi da je ušima dva sunca zaklonio creva rasuo po polju da nahrani gladno mu srce ne čuje on siromah grmljavinu ušima velikim svojim a hteo bi rosom gorkom mnoga jutra pelinom slatke sokove tvoje

14

Sve počne kada nastupi tišina. Kada prestane svo šuškanje, lupkanje, svi koraci i kikot. Kada ostanem sama u svojoj sobi, u kojoj je jedini izvor svetlosti sveća sa mirisom vanile. Tada, dok ležim pokrivena omiljenim mekanim ćebetom koje mi je poklonila baka još kada sam bila mala, tok misli me vodi u svetove za koje nisam ni znala da postoje. Ne osećam težinu svog tela, ne vidim više ni svetlost sveće. Veoma je slično snovima, ali ipak ne sanjam. Odjednom, srce mi jače kuca, disanje mi se ubrzava i iz mira me izbacuju misli, koje sada ne teku, već jure kao da se takmiče koja će pre da dopre do mene. Nekim danima su to misli koje izgledaju kao polje maslačaka u proleće, obasjano suncem, u kom se čuje samo cvrkut ptica i moj smeh. Sa druge strane, moje misli mogu da izgledaju i kao sklop svih prirodnih nepogoda. Tada sklupčana sedim u uglu svog uma, osetim vrelinu požara i čujem grmljavinu, ali ne vidim ni prst pred okom. Mada, kao što ništa u životu nije crno-belo, nisu ni moje misli. Uvek postoji taj međuprostor, to šarenilo ili ponekad samo praznina. Mnogo puta mi se desilo da uđem u svoj um i da on izgleda kao beskonačno bela soba puna pitanja. Koja pitanja se nalaze na beskonačno belom zidu vašeg uma?

0

Oct 10, 2020

Oct 10, 2020 at 7:27 AM UTC

mill-its-uh

Moje misli

Sve počne kada nastupi tišina. Kada prestane svo šuškanje, lupkanje, svi koraci i kikot. Kada ostanem sama u svojoj sobi, u kojoj je jedini izvor svetlosti sveća sa mirisom vanile. Tada, dok ležim pokrivena omiljenim mekanim ćebetom koje mi je poklonila baka još kada sam bila mala, tok misli me vodi u svetove za koje nisam ni znala da postoje. Ne osećam težinu svog tela, ne vidim više ni svetlost sveće. Veoma je slično snovima, ali ipak ne sanjam. Odjednom, srce mi jače kuca, disanje mi se ubrzava i iz mira me izbacuju misli, koje sada ne teku, već jure kao da se takmiče koja će pre da dopre do mene. Nekim danima su to misli koje izgledaju kao polje maslačaka u proleće, obasjano suncem, u kom se čuje samo cvrkut ptica i moj smeh. Sa druge strane, moje misli mogu da izgledaju i kao sklop svih prirodnih nepogoda. Tada sklupčana sedim u uglu svog uma, osetim vrelinu požara i čujem grmljavinu, ali ne vidim ni prst pred okom. Mada, kao što ništa u životu nije crno-belo, nisu ni moje misli. Uvek postoji taj međuprostor, to šarenilo ili ponekad samo praznina. Mnogo puta mi se desilo da uđem u svoj um i da on izgleda kao beskonačno bela soba puna pitanja. Koja pitanja se nalaze na beskonačno belom zidu vašeg uma?

4

zaboravio sam te srce u njenoj prepunoj sobi dok sam otvorenih očiju sanjao

0

Apr 27, 2015

Apr 27, 2015 at 2:15 PM UTC

lovke

nemar

zaboravio sam te srce u njenoj prepunoj sobi dok sam otvorenih očiju sanjao

7

Čitam tvoje pismo u kojem pišeš da me cijelim srcem voliš željela bi ubrzo da me vidiš da me zagrliš i da me poljubiš. Željela bi da putujemo našim sretnim snom. Vjenjčanje,djeca,dom htjela bi ostvariti sa tobom. Tvoje pismo dok sam čitao sretan sam bio. Olovku i papir sam uzeo i ja sam tebi pismo napisao. Voljena moja čekam te da dođeš u ovoj kući veselje i radost doneseš. Moje srce tebi pripada s tobom će u ovoj kući ljubav i sreća da vlada. Ljubavi znaj da volim te ti si meni sve cijelim srcem ljubim te. Stjepan Orlić

0

Sep 12, 2025

Sep 12, 2025 at 3:56 AM UTC

stjepan

NAŠA LJUBAVNA PISMA

Čitam tvoje pismo u kojem pišeš da me cijelim srcem voliš željela bi ubrzo da me vidiš da me zagrliš i da me poljubiš. Željela bi da putujemo našim sretnim snom. Vjenjčanje,djeca,dom htjela bi ostvariti sa tobom. Tvoje pismo dok sam čitao sretan sam bio. Olovku i papir sam uzeo i ja sam tebi pismo napisao. Voljena moja čekam te da dođeš u ovoj kući veselje i radost doneseš. Moje srce tebi pripada s tobom će u ovoj kući ljubav i sreća da vlada. Ljubavi znaj da volim te ti si meni sve cijelim srcem ljubim te. Stjepan Orlić

24