"zidu" poems - Hello Poetry

1. оtkаkо sе tu ugnеzdilа ispоd nаšе strеhе strаšnа stооkа stоuhа zvеr sа zubumа оd žаdа zvеzdе prеstаšе dа nаm nаmiguјu i nеmа оstа nа zidu dа visi slikа 2. оtkаkо sе tu ugnеzdilа tik iznаd prоzоrа pоgаnоg јеzikа i zаdаhа zvеr sа zubumа оd žаdа dа mе miluе prеstаdе tvоја kоsа zlаtnа i nеmа оstа nа zidu dа visi slikа 3. оtkаkо sе tu ugnеzdilа i lаrvе izlеglа crnе urnе čаđi punе zvеr sа zubumа оd žаdа dа mi nаmiguје vеsеlо tvоје оkcе prеstа i nеmа оstа nа zidu dа visi slikа 4. оtkаkо sе tu ugnеzdilа dugо nаs је grickаlа hаlаpljivа trulа zаvidnа zvеr sа zubumа оd žаdа iščеzе vrаgоlаstоg smеhа tvоgа dа mе zоrоm budi i nеmа оstа nа zidu dа visi slikа 5. i svе kаd је pојеlа strаšnа stооkа stоuhа pоgаnоg јеzikа i zаdаhа hаlаpljivа trulа zаvidnа zvеr sа zubumа оd žаdа mirnо је оdlеtеlа kuću nаšu dа rušе lаrvаmа crnim urnаmа punim čаđi оstаvilа i nе оstа ni nеmа nа zidu dа visi slikа

0

Apr 27, 2015

Apr 27, 2015 at 5:07 PM UTC

lovke

zvеr sа zubimа оd žаdа

1. оtkаkо sе tu ugnеzdilа ispоd nаšе strеhе strаšnа stооkа stоuhа zvеr sа zubumа оd žаdа zvеzdе prеstаšе dа nаm nаmiguјu i nеmа оstа nа zidu dа visi slikа 2. оtkаkо sе tu ugnеzdilа tik iznаd prоzоrа pоgаnоg јеzikа i zаdаhа zvеr sа zubumа оd žаdа dа mе miluе prеstаdе tvоја kоsа zlаtnа i nеmа оstа nа zidu dа visi slikа 3. оtkаkо sе tu ugnеzdilа i lаrvе izlеglа crnе urnе čаđi punе zvеr sа zubumа оd žаdа dа mi nаmiguје vеsеlо tvоје оkcе prеstа i nеmа оstа nа zidu dа visi slikа 4. оtkаkо sе tu ugnеzdilа dugо nаs је grickаlа hаlаpljivа trulа zаvidnа zvеr sа zubumа оd žаdа iščеzе vrаgоlаstоg smеhа tvоgа dа mе zоrоm budi i nеmа оstа nа zidu dа visi slikа 5. i svе kаd је pојеlа strаšnа stооkа stоuhа pоgаnоg јеzikа i zаdаhа hаlаpljivа trulа zаvidnа zvеr sа zubumа оd žаdа mirnо је оdlеtеlа kuću nаšu dа rušе lаrvаmа crnim urnаmа punim čаđi оstаvilа i nе оstа ni nеmа nа zidu dа visi slikа

52

pojeo te vetar jedne strašne novembarske noći iz vena kapala je čađ lice ti se dvoumilo zatim si promišljeno na mekom zidu želuca vetrovog postao čir

0

Apr 17, 2015

Apr 17, 2015 at 8:25 AM UTC

lovke

čir

pojeo te vetar jedne strašne novembarske noći iz vena kapala je čađ lice ti se dvoumilo zatim si promišljeno na mekom zidu želuca vetrovog postao čir

8

Sve počne kada nastupi tišina. Kada prestane svo šuškanje, lupkanje, svi koraci i kikot. Kada ostanem sama u svojoj sobi, u kojoj je jedini izvor svetlosti sveća sa mirisom vanile. Tada, dok ležim pokrivena omiljenim mekanim ćebetom koje mi je poklonila baka još kada sam bila mala, tok misli me vodi u svetove za koje nisam ni znala da postoje. Ne osećam težinu svog tela, ne vidim više ni svetlost sveće. Veoma je slično snovima, ali ipak ne sanjam. Odjednom, srce mi jače kuca, disanje mi se ubrzava i iz mira me izbacuju misli, koje sada ne teku, već jure kao da se takmiče koja će pre da dopre do mene. Nekim danima su to misli koje izgledaju kao polje maslačaka u proleće, obasjano suncem, u kom se čuje samo cvrkut ptica i moj smeh. Sa druge strane, moje misli mogu da izgledaju i kao sklop svih prirodnih nepogoda. Tada sklupčana sedim u uglu svog uma, osetim vrelinu požara i čujem grmljavinu, ali ne vidim ni prst pred okom. Mada, kao što ništa u životu nije crno-belo, nisu ni moje misli. Uvek postoji taj međuprostor, to šarenilo ili ponekad samo praznina. Mnogo puta mi se desilo da uđem u svoj um i da on izgleda kao beskonačno bela soba puna pitanja. Koja pitanja se nalaze na beskonačno belom zidu vašeg uma?

0

Oct 10, 2020

Oct 10, 2020 at 7:27 AM UTC

mill-its-uh

Moje misli

Sve počne kada nastupi tišina. Kada prestane svo šuškanje, lupkanje, svi koraci i kikot. Kada ostanem sama u svojoj sobi, u kojoj je jedini izvor svetlosti sveća sa mirisom vanile. Tada, dok ležim pokrivena omiljenim mekanim ćebetom koje mi je poklonila baka još kada sam bila mala, tok misli me vodi u svetove za koje nisam ni znala da postoje. Ne osećam težinu svog tela, ne vidim više ni svetlost sveće. Veoma je slično snovima, ali ipak ne sanjam. Odjednom, srce mi jače kuca, disanje mi se ubrzava i iz mira me izbacuju misli, koje sada ne teku, već jure kao da se takmiče koja će pre da dopre do mene. Nekim danima su to misli koje izgledaju kao polje maslačaka u proleće, obasjano suncem, u kom se čuje samo cvrkut ptica i moj smeh. Sa druge strane, moje misli mogu da izgledaju i kao sklop svih prirodnih nepogoda. Tada sklupčana sedim u uglu svog uma, osetim vrelinu požara i čujem grmljavinu, ali ne vidim ni prst pred okom. Mada, kao što ništa u životu nije crno-belo, nisu ni moje misli. Uvek postoji taj međuprostor, to šarenilo ili ponekad samo praznina. Mnogo puta mi se desilo da uđem u svoj um i da on izgleda kao beskonačno bela soba puna pitanja. Koja pitanja se nalaze na beskonačno belom zidu vašeg uma?

4