"vetar" poems - Hello Poetry

zamisli da sva moja sećanja upletena u tvoje pletenice naglo promene smer i pretvore se u budućnost bi li tada bila moja krotka srna ili bi pletenice rasplela pustila da se raspršim kroz vreme da mi lice posivi kao da je od jesenjeg vetra sačinjeno zamisli da svi moji koraci upleteni u tvoje vekovne bore naglo promene smer i pretvore se u suze bi li njih sirote u svilu svoju primila ili bi korake u glib usmerila pustila da se zaglibim u vreme da mi osmeh posivi kao da je od jesenjeg vetra sačinjen zamisli da svi moji dodiri dok se šarene širom tela tvog od reka naglo promene smer i postanu godovi u tuđem orahu bi li tada haljinu rastvorila svetlošću sveće grudi umila ili bi dodire po žiletu prošetala tom krvlju plavom nebo i jezera oslikala u sivo jesenji vetar odenula da se vrti u krug bi li od sećanja postelju sačinila prozore zatvorila bi li od koraka oblake izatkala svetlo utulila bi li od dodira gromove sastavila naga i topla sa jesenjim vetrom ljubav vodila bi li se to tako željna usudila

0

Apr 27, 2015

Apr 27, 2015 at 5:15 PM UTC

lovke

zamisli

zamisli da sva moja sećanja upletena u tvoje pletenice naglo promene smer i pretvore se u budućnost bi li tada bila moja krotka srna ili bi pletenice rasplela pustila da se raspršim kroz vreme da mi lice posivi kao da je od jesenjeg vetra sačinjeno zamisli da svi moji koraci upleteni u tvoje vekovne bore naglo promene smer i pretvore se u suze bi li njih sirote u svilu svoju primila ili bi korake u glib usmerila pustila da se zaglibim u vreme da mi osmeh posivi kao da je od jesenjeg vetra sačinjen zamisli da svi moji dodiri dok se šarene širom tela tvog od reka naglo promene smer i postanu godovi u tuđem orahu bi li tada haljinu rastvorila svetlošću sveće grudi umila ili bi dodire po žiletu prošetala tom krvlju plavom nebo i jezera oslikala u sivo jesenji vetar odenula da se vrti u krug bi li od sećanja postelju sačinila prozore zatvorila bi li od koraka oblake izatkala svetlo utulila bi li od dodira gromove sastavila naga i topla sa jesenjim vetrom ljubav vodila bi li se to tako željna usudila

35

Noć je. I vetar… Iz daljine dopire sove huk. Ona je noćna ptica. Kao ja… Oboje krećemo u lov. Noću. To je naše breme. Ali ja lovac nisam. Tvoj muž me lovi noćima. Ja sam divljač. Divljač, čiji ukus mu ne odgovara. Kad iz sna me prene uzdah. Uzdah tvoj. Uzdah gladne vagine. Za goli se život borim. Ti i on gužvate postelju. Pripitomiću te. Ali ipak pojesti… Tvoga muža. I pušku. I metke. I noć.

0

Mar 8, 2015

Mar 8, 2015 at 6:44 PM UTC

lovke

tvoj muž

Noć je. I vetar… Iz daljine dopire sove huk. Ona je noćna ptica. Kao ja… Oboje krećemo u lov. Noću. To je naše breme. Ali ja lovac nisam. Tvoj muž me lovi noćima. Ja sam divljač. Divljač, čiji ukus mu ne odgovara. Kad iz sna me prene uzdah. Uzdah tvoj. Uzdah gladne vagine. Za goli se život borim. Ti i on gužvate postelju. Pripitomiću te. Ali ipak pojesti… Tvoga muža. I pušku. I metke. I noć.

16

tren razuzdan razuzda sve zauzdano što se uz vrisak pun sujete rastajaše od uzdi svojih poput deteta kome se seče pupčana vrpca ili radnika koji viče burazeru proburazi mi aortu a konj je plemenita životinja i pauk koji zalud plete mreže jer je konj brat vetrov i pauk uzvikuje dan i noć tvoje ime lucifere zar si nem dok čovek prži jaja a ona mu se obraća kao inferiornom biću želi deset na oko eh zalud grca čovek u procepu znatiželja rađaće nam telad telad takve više nema miriše joj butine da to je miris ruže konji ržu pauci cvile vlažnih ruku odlaze u rasejanje vetar drami put jednostavan i **** ga pozdravlja jer njegov brat je konj duplim dekom mu vida rane jadan li je put uzvikuje kupite moje uši u prodavnici mešovite robe lomne su iluzije dok čovek kiti jelek trepavicama njenim uzeglom štrudlom napoio je konja loman i radošću prevejan mudrac cmizdreći dao je ime njenoj duši protkanoj hemoroidima koji krvare gore je smeštena smeša blažen je onaj koji puva kad procuri šulj teško ju je doseći opet se u snu javlja on kibicerski smeće i maže na krišku hleba mrtvog mačora teško ju je doseći kaže sa uma najvažniju stvar stvar je ona koja mu dolazi glave to je vrdalama ona zauzdava tren

0

Apr 16, 2015

Apr 16, 2015 at 6:47 PM UTC

lovke

vrdalama

tren razuzdan razuzda sve zauzdano što se uz vrisak pun sujete rastajaše od uzdi svojih poput deteta kome se seče pupčana vrpca ili radnika koji viče burazeru proburazi mi aortu a konj je plemenita životinja i pauk koji zalud plete mreže jer je konj brat vetrov i pauk uzvikuje dan i noć tvoje ime lucifere zar si nem dok čovek prži jaja a ona mu se obraća kao inferiornom biću želi deset na oko eh zalud grca čovek u procepu znatiželja rađaće nam telad telad takve više nema miriše joj butine da to je miris ruže konji ržu pauci cvile vlažnih ruku odlaze u rasejanje vetar drami put jednostavan i **** ga pozdravlja jer njegov brat je konj duplim dekom mu vida rane jadan li je put uzvikuje kupite moje uši u prodavnici mešovite robe lomne su iluzije dok čovek kiti jelek trepavicama njenim uzeglom štrudlom napoio je konja loman i radošću prevejan mudrac cmizdreći dao je ime njenoj duši protkanoj hemoroidima koji krvare gore je smeštena smeša blažen je onaj koji puva kad procuri šulj teško ju je doseći opet se u snu javlja on kibicerski smeće i maže na krišku hleba mrtvog mačora teško ju je doseći kaže sa uma najvažniju stvar stvar je ona koja mu dolazi glave to je vrdalama ona zauzdava tren

56

pojeo te vetar jedne strašne novembarske noći iz vena kapala je čađ lice ti se dvoumilo zatim si promišljeno na mekom zidu želuca vetrovog postao čir

0

Apr 17, 2015

Apr 17, 2015 at 8:25 AM UTC

lovke

čir

pojeo te vetar jedne strašne novembarske noći iz vena kapala je čađ lice ti se dvoumilo zatim si promišljeno na mekom zidu želuca vetrovog postao čir

8