"ptica" poems - Hello Poetry

Ima li ime ta struna Koja stoji u mestu Ima li ime ptica Koja peva u letu Imas li ime ti mala zvezdo sjajna imas li ime ili je ono samo tajna? Kako se zoves zeljo jedina Nije li divno ime tvoje Kako se zove tajna skrivena Lica umiljatog sto je? Sta se krije u tvojim ocima Ima li negde tvoga imena Hajde, posluzi se svime Zeljo moja imas li ime? Jedan mig i tu Nestajes lako Kao u snu Jedan tren mi Bez nade tako Odes ti Kako se zoves zeljo jedina Nije li divno ime tvoje Kako se zove tajna skrivena Lica umiljatog sto je? Sta se krije u tvojim ocima Ima li negde tvoga imena Hajde, posluzi se svime Zeljo moja imas li ime?

0

Oct 8, 2014

Oct 8, 2014 at 12:31 PM UTC

ore-kuzmanovic

Zeljo imas li ime?

Ima li ime ta struna Koja stoji u mestu Ima li ime ptica Koja peva u letu Imas li ime ti mala zvezdo sjajna imas li ime ili je ono samo tajna? Kako se zoves zeljo jedina Nije li divno ime tvoje Kako se zove tajna skrivena Lica umiljatog sto je? Sta se krije u tvojim ocima Ima li negde tvoga imena Hajde, posluzi se svime Zeljo moja imas li ime? Jedan mig i tu Nestajes lako Kao u snu Jedan tren mi Bez nade tako Odes ti Kako se zoves zeljo jedina Nije li divno ime tvoje Kako se zove tajna skrivena Lica umiljatog sto je? Sta se krije u tvojim ocima Ima li negde tvoga imena Hajde, posluzi se svime Zeljo moja imas li ime?

30

Noć je. I vetar… Iz daljine dopire sove huk. Ona je noćna ptica. Kao ja… Oboje krećemo u lov. Noću. To je naše breme. Ali ja lovac nisam. Tvoj muž me lovi noćima. Ja sam divljač. Divljač, čiji ukus mu ne odgovara. Kad iz sna me prene uzdah. Uzdah tvoj. Uzdah gladne vagine. Za goli se život borim. Ti i on gužvate postelju. Pripitomiću te. Ali ipak pojesti… Tvoga muža. I pušku. I metke. I noć.

0

Mar 8, 2015

Mar 8, 2015 at 6:44 PM UTC

lovke

tvoj muž

Noć je. I vetar… Iz daljine dopire sove huk. Ona je noćna ptica. Kao ja… Oboje krećemo u lov. Noću. To je naše breme. Ali ja lovac nisam. Tvoj muž me lovi noćima. Ja sam divljač. Divljač, čiji ukus mu ne odgovara. Kad iz sna me prene uzdah. Uzdah tvoj. Uzdah gladne vagine. Za goli se život borim. Ti i on gužvate postelju. Pripitomiću te. Ali ipak pojesti… Tvoga muža. I pušku. I metke. I noć.

16

Sve počne kada nastupi tišina. Kada prestane svo šuškanje, lupkanje, svi koraci i kikot. Kada ostanem sama u svojoj sobi, u kojoj je jedini izvor svetlosti sveća sa mirisom vanile. Tada, dok ležim pokrivena omiljenim mekanim ćebetom koje mi je poklonila baka još kada sam bila mala, tok misli me vodi u svetove za koje nisam ni znala da postoje. Ne osećam težinu svog tela, ne vidim više ni svetlost sveće. Veoma je slično snovima, ali ipak ne sanjam. Odjednom, srce mi jače kuca, disanje mi se ubrzava i iz mira me izbacuju misli, koje sada ne teku, već jure kao da se takmiče koja će pre da dopre do mene. Nekim danima su to misli koje izgledaju kao polje maslačaka u proleće, obasjano suncem, u kom se čuje samo cvrkut ptica i moj smeh. Sa druge strane, moje misli mogu da izgledaju i kao sklop svih prirodnih nepogoda. Tada sklupčana sedim u uglu svog uma, osetim vrelinu požara i čujem grmljavinu, ali ne vidim ni prst pred okom. Mada, kao što ništa u životu nije crno-belo, nisu ni moje misli. Uvek postoji taj međuprostor, to šarenilo ili ponekad samo praznina. Mnogo puta mi se desilo da uđem u svoj um i da on izgleda kao beskonačno bela soba puna pitanja. Koja pitanja se nalaze na beskonačno belom zidu vašeg uma?

0

Oct 10, 2020

Oct 10, 2020 at 7:27 AM UTC

mill-its-uh

Moje misli

Sve počne kada nastupi tišina. Kada prestane svo šuškanje, lupkanje, svi koraci i kikot. Kada ostanem sama u svojoj sobi, u kojoj je jedini izvor svetlosti sveća sa mirisom vanile. Tada, dok ležim pokrivena omiljenim mekanim ćebetom koje mi je poklonila baka još kada sam bila mala, tok misli me vodi u svetove za koje nisam ni znala da postoje. Ne osećam težinu svog tela, ne vidim više ni svetlost sveće. Veoma je slično snovima, ali ipak ne sanjam. Odjednom, srce mi jače kuca, disanje mi se ubrzava i iz mira me izbacuju misli, koje sada ne teku, već jure kao da se takmiče koja će pre da dopre do mene. Nekim danima su to misli koje izgledaju kao polje maslačaka u proleće, obasjano suncem, u kom se čuje samo cvrkut ptica i moj smeh. Sa druge strane, moje misli mogu da izgledaju i kao sklop svih prirodnih nepogoda. Tada sklupčana sedim u uglu svog uma, osetim vrelinu požara i čujem grmljavinu, ali ne vidim ni prst pred okom. Mada, kao što ništa u životu nije crno-belo, nisu ni moje misli. Uvek postoji taj međuprostor, to šarenilo ili ponekad samo praznina. Mnogo puta mi se desilo da uđem u svoj um i da on izgleda kao beskonačno bela soba puna pitanja. Koja pitanja se nalaze na beskonačno belom zidu vašeg uma?

4

… i ugledah na ulici mrtvu pticu. Pogledala me je u oči i zaiskala vode. Razmislio sam malo i napojio je svojom dušom, koja je voda. Zahvalila mi je, mrtva i nastavila da cvrkuće….

0

Apr 16, 2015

Apr 16, 2015 at 5:04 PM UTC

lovke

ptica

… i ugledah na ulici mrtvu pticu. Pogledala me je u oči i zaiskala vode. Razmislio sam malo i napojio je svojom dušom, koja je voda. Zahvalila mi je, mrtva i nastavila da cvrkuće….

9