Miris ukoričenih stranica:
Poznat prizor raširenih ruku.
Ona sjedi.
Mirna. Pogleda uperena u neke daleke svjetove.
Gdje li je sada - tek siluete odaju
(Uživa li istinski?)
Krivulja u kutu usana,
odsjaj sunca u lutajućim očima.
More! Njemu putuje, znam.
Ona sretna je - sluti dom.
U njenim očima ustaju valovi,
morske mijene igraju u pogledu:
plima i oseka izmjenjuju se
na pučini njezinih snova.
Vječno sniva o modroj svakodnevici,
o slanim jutrima i čarobno crvenim zalascima.
Iz sna budi je vlak na trećem peronu.
Uz dubok udah spoznaje da ovuda
galebovi ne lijeću, vode slane nisu niti
srce na mjestu počiva.
(Što sve uzdah neće skriti)
No krivulja ne jenjava.
Snovi tek su vremenom udaljeni!
A čitav svijet pogled je daleko.
Ona lijepa je dok prebire po slovima
radošću djeteta koje putuje.
Bože, koliko života u jednom kupeu!

Čuvaj se pogleda onih koji dolaze iz budućnosti.
Iako su ti donosili čorbu, a jednom i sarmu…
Sve, sve,
al’ lice da ljube, tvoje crno Ahmeta, ne!
Jedan kamen je tvoja duša crna.
Jedina staza je staza ka meni,
kroz šume greha.
Jedinu želju iz potoka naših želja si ukrala,
ah Ahmeta,
cvete moj crni,
turim te….

o kamenu suvi kad u tebi
počne ovo razdanje da kuca
pogledaj i vidi gde mi se pogled gasi
željan
miris osmeha pogleda iskrenog
njenog

Ljubav. Šta je to? Večita tema čoveka u matriksu života. I zato je često teško pronaći reči da se opiše, jer je pravih reči malo. To je... Energija koja pokreće svaki atom na planeti Zemlji. Čudo koje se dogodi kada se najmanje nadamo. Posebna grana umetnosti. Šesto čulo. To je hiljadu godina u jednom trenu, grom u jednom dodiru, čitava kjniga u jednoj reči. Bezbroj trenutaka kojih nikada nije dovoljno ili previše. To je jedino rešenje za problem egzistencije čoveka. Potreba za ljubavlju može biti neurotička, sadistička i mazohistička i samim tim ljubav se može pružiti i pokazivati na mnoge načine prema mnogim stvarima. Putevi ljubavi su nepredvidivi i možda nas baš u trenutku slučajnog pogleda pogodi Amorova strelica i tada osetimo onaj čudan osećaj u stomaku. Posle tog događaja svet gledamo kroz ružičaste naočare i realnost nam je samo u dnu malog mozga. Živimo u oblacima i nijedna prepreka nije toliko velika da nas može zaustaviti na putu ka ostvarenju zelje za ljubavlju.

spušten sam do izbezumljenja
kolena čvrsto zakucanih za pod
poljuljanog pogleda
žulja me duša
razvagane mi psiha i afrodita
ne mogu
ni na jednu stranu
samo pravo
do iskupljenja

Dva mala prsta
razlicitih ruku
razlicitih godina
razlicitih pogleda
na ponos
nasla su se
na stolu
kao u ogledalu
a izmedju njih
stajala je
razdaljina

razdaljina
merena
šublerom

Jedno lice bilo je
fascinirano tom
razdaljinom
dok je drugo lice
nesto objasnjavalo

Jedno lice je
sa paznjom pratilo
da li ce se razdaljina
smanjiti ili nestati
dok je drugo lice
nesto objasnjavalo

Jedno lice  proslo
je kroz razlicita
osecanja
ushicenja,
zacudjenosti
ogromne zelje
dok je Drugo lice
nesto objasnjavalo

A onda je Drugo lice
otislo do drugog stola
dok je Jedno lice
i dalje gledalo u
svoj mali
nepomicni prst
urezujuci
u svoje srce
tu razdaljinu

razdaljinu
merenu
šublerom



hm 28 April 2019
Iz nove zbirke pesama :)
Mala secanja iliti Vezbanje memorije

Nakon vremena
Nemog razgovora
Osećaja promena
Uočenih pravila

Za trenutak
Ulazi
Tu je.

Lepotom opisana
Estetikom iskrojena
Od pogleda zaštićena
Pričom inspirisana

I još štošta
Prolazi
Tu je.

Izmedju stajanja i kretanja
U kadru tramvajskog prozora
Jos jedan od onih
Nevidljivih susreta

Niz nastavlja
Odlazi
Tu je.

Uvek kada sam na pola puta
I dalje ne shvatam...


*mh, 21. april 2016