"nije" poems - Hello Poetry

taj moj dragi, što mi nije kao niko na ovome svetu kada nađem se u snovima prejedem se slatkišima, tovarim čokoladice i bombone i šarene kremove da bih ćutala ako se ušećeri poješce ga ljubičaste mušice, pomislih pa se tako bojim još po koje krilatice, kao recimo aviona ili šarene lastavice a ja kad-kad kratko i nespretno letim punim se kamenjem i betonom a praznim groznicom mednom kada ruke ko dve reke ispoliva, useče oko mojih ko klavir rebara pa mi se zbunjene pčele sele kroz čelo i telo celo traži se nešto od kruške slađe tu na usnama izvor namiguje pa taj se, putnik čarobnjak samnom ko lipa njiše zimu šapatom pretvara u igru pustinjskog vetra otvori oči i eto ga more od koje li je on vrste? za ogolićenu dušu odelo, što lanenog kroja cvrstinu krije nabori nemira i divljine beskraj užarene širine šavovi boje sunca broje tugu nedostižnu sa njim je toplo sa njim je ritam najsjajnije zvezde

0

Jun 15, 2015

Jun 15, 2015 at 3:28 PM UTC

persefona

tako nekako usputno, onda kada si tu....

taj moj dragi, što mi nije kao niko na ovome svetu kada nađem se u snovima prejedem se slatkišima, tovarim čokoladice i bombone i šarene kremove da bih ćutala ako se ušećeri poješce ga ljubičaste mušice, pomislih pa se tako bojim još po koje krilatice, kao recimo aviona ili šarene lastavice a ja kad-kad kratko i nespretno letim punim se kamenjem i betonom a praznim groznicom mednom kada ruke ko dve reke ispoliva, useče oko mojih ko klavir rebara pa mi se zbunjene pčele sele kroz čelo i telo celo traži se nešto od kruške slađe tu na usnama izvor namiguje pa taj se, putnik čarobnjak samnom ko lipa njiše zimu šapatom pretvara u igru pustinjskog vetra otvori oči i eto ga more od koje li je on vrste? za ogolićenu dušu odelo, što lanenog kroja cvrstinu krije nabori nemira i divljine beskraj užarene širine šavovi boje sunca broje tugu nedostižnu sa njim je toplo sa njim je ritam najsjajnije zvezde

25

Ljudi, hej ljudi, čiji je ovo tužni pas !? Gledajte samo kako se šćućurio tu u uglu, i kako se samo trese od hladnoće… Ljudi, hej, pogledajte, da neko od vas nije izgubio psa, pogledajte, nije džukac, gle samo kako mu se crna dlaka sjaji, pogledajte, pa to njemu suze idu. Ljudi, deco, čiji je ovo pas, poslednji put pitam, ako ga neko ne odnese na toplo, uginuće. E, ako je tako, nosim ga ja svojoj kući. Dođi kuco, dođi. Tako… Jao što su ti se smrzle šapice, sad ću tebe ja odneti svojoj kućici, to će ti biti novi dom, imaćeš i šta da jedeš, biće ti toplo i čuvaćemo jedan drugog. Pa muško si, ček da vidim… Pa jesi, jesi muško si… E sad da te ušuškam u svoj kaput i idemo, ček samo da uzmem maramicu da ti obrišem te suzice, jeste tako, nema potrebe da plačeš više, sad imaš svoj dom. Samo da smislim kako da te zovem… Samo da smislim… Čupko ! E, zvaću te Čupko, mali moj… Eto, obrisali smo suze, samo još da ti obrišem tu penicu sa usta…

0

Apr 16, 2015

Apr 16, 2015 at 4:56 PM UTC

lovke

Pas

Ljudi, hej ljudi, čiji je ovo tužni pas !? Gledajte samo kako se šćućurio tu u uglu, i kako se samo trese od hladnoće… Ljudi, hej, pogledajte, da neko od vas nije izgubio psa, pogledajte, nije džukac, gle samo kako mu se crna dlaka sjaji, pogledajte, pa to njemu suze idu. Ljudi, deco, čiji je ovo pas, poslednji put pitam, ako ga neko ne odnese na toplo, uginuće. E, ako je tako, nosim ga ja svojoj kući. Dođi kuco, dođi. Tako… Jao što su ti se smrzle šapice, sad ću tebe ja odneti svojoj kućici, to će ti biti novi dom, imaćeš i šta da jedeš, biće ti toplo i čuvaćemo jedan drugog. Pa muško si, ček da vidim… Pa jesi, jesi muško si… E sad da te ušuškam u svoj kaput i idemo, ček samo da uzmem maramicu da ti obrišem te suzice, jeste tako, nema potrebe da plačeš više, sad imaš svoj dom. Samo da smislim kako da te zovem… Samo da smislim… Čupko ! E, zvaću te Čupko, mali moj… Eto, obrisali smo suze, samo još da ti obrišem tu penicu sa usta…

36

dok su se tu sinoć grlile stenjale i dahtale slušao ih deda pera pa progviri kroz otvoren pendžer baš bi hteo to da kuša u transu mu suva usta da l’ da čeka bolje vreme jer mu vreme nije sjajno pa sa svakom ponaosob osećajno

0

Sep 17, 2014

Sep 17, 2014 at 8:58 PM UTC

lovke

pera

dok su se tu sinoć grlile stenjale i dahtale slušao ih deda pera pa progviri kroz otvoren pendžer baš bi hteo to da kuša u transu mu suva usta da l’ da čeka bolje vreme jer mu vreme nije sjajno pa sa svakom ponaosob osećajno

11

Ima li ime ta struna Koja stoji u mestu Ima li ime ptica Koja peva u letu Imas li ime ti mala zvezdo sjajna imas li ime ili je ono samo tajna? Kako se zoves zeljo jedina Nije li divno ime tvoje Kako se zove tajna skrivena Lica umiljatog sto je? Sta se krije u tvojim ocima Ima li negde tvoga imena Hajde, posluzi se svime Zeljo moja imas li ime? Jedan mig i tu Nestajes lako Kao u snu Jedan tren mi Bez nade tako Odes ti Kako se zoves zeljo jedina Nije li divno ime tvoje Kako se zove tajna skrivena Lica umiljatog sto je? Sta se krije u tvojim ocima Ima li negde tvoga imena Hajde, posluzi se svime Zeljo moja imas li ime?

0

Oct 8, 2014

Oct 8, 2014 at 12:31 PM UTC

ore-kuzmanovic

Zeljo imas li ime?

Ima li ime ta struna Koja stoji u mestu Ima li ime ptica Koja peva u letu Imas li ime ti mala zvezdo sjajna imas li ime ili je ono samo tajna? Kako se zoves zeljo jedina Nije li divno ime tvoje Kako se zove tajna skrivena Lica umiljatog sto je? Sta se krije u tvojim ocima Ima li negde tvoga imena Hajde, posluzi se svime Zeljo moja imas li ime? Jedan mig i tu Nestajes lako Kao u snu Jedan tren mi Bez nade tako Odes ti Kako se zoves zeljo jedina Nije li divno ime tvoje Kako se zove tajna skrivena Lica umiljatog sto je? Sta se krije u tvojim ocima Ima li negde tvoga imena Hajde, posluzi se svime Zeljo moja imas li ime?

30

Sara iz kosmara izlazi na ulicu da proseta kera. U parku sama, vitla sebi po glavi. Po parku govna, plasticne cinije sa pirincem natopljene vodom i uljem, lisce mrtve lipe, flopovi kao putokazi poredjani. Misa, taj kao neki njen momak, ko muva neuhvatljiv a isto tako i zaboravan samo se po govnima mota i plete mrezu romanticarske lazljive ideologije istine i solidarnosti. On se kao providnim celofanom uvija u svoje reci ali sad vec kao da je pod reflektorima nabubrelog meseca i nema kud. Proziri se. Ne konzistentan. Kukavica, shvata ona. Shvata da Misa je kao sarena laza- Ili mozda ipak nije bas sve tako. A kako li je? Kako prazan prostor puni je sumnjom ali i nekim leprsavim osecajem ljubavi.

0

Aug 23, 2015

Aug 23, 2015 at 11:34 AM UTC

persefona

p

Sara iz kosmara izlazi na ulicu da proseta kera. U parku sama, vitla sebi po glavi. Po parku govna, plasticne cinije sa pirincem natopljene vodom i uljem, lisce mrtve lipe, flopovi kao putokazi poredjani. Misa, taj kao neki njen momak, ko muva neuhvatljiv a isto tako i zaboravan samo se po govnima mota i plete mrezu romanticarske lazljive ideologije istine i solidarnosti. On se kao providnim celofanom uvija u svoje reci ali sad vec kao da je pod reflektorima nabubrelog meseca i nema kud. Proziri se. Ne konzistentan. Kukavica, shvata ona. Shvata da Misa je kao sarena laza- Ili mozda ipak nije bas sve tako. A kako li je? Kako prazan prostor puni je sumnjom ali i nekim leprsavim osecajem ljubavi.

4

bio jednom siloviti brlja prvo seje pa ga onda drlja od onih je bio to se dobro zna nije im’o pokrete kao ti i ja gleda on u jednog mladića gleda a bale mu idu i za njega zidao bi piramidu u banku mu tri kredita dali al’ stropsa mu kalabaster

0

Jun 30, 2014

Jun 30, 2014 at 11:38 AM UTC

lovke

siloviti brlja

bio jednom siloviti brlja prvo seje pa ga onda drlja od onih je bio to se dobro zna nije im’o pokrete kao ti i ja gleda on u jednog mladića gleda a bale mu idu i za njega zidao bi piramidu u banku mu tri kredita dali al’ stropsa mu kalabaster

11

Usred noći nagon me probudi Moram na WC na visokoj sam uzbudi Svjetlo palit odlučio sam neću No nasred hodnika suze mi poteću Na kraju hodnika On tamo stoji Zovem psa u pomoć on se ničega ne boji Na poziv upomoć on se nije odozvao Čak i i nakon obećanja keksa nije se pojavio Sada ja i Slenderman smo ostali sami Prokleti lik koji stanuje u tami Zajebi ti ovo, pišat više nemoram Sad svaki put iz sobe sjekiru furam Pod plahte skrivao sam se uplačen ovu avanturu ponovit ne želim Opran paranojom sada ti kažem Iz ove kuće se što prije selim

0

Feb 24, 2018

Feb 24, 2018 at 7:44 AM UTC

The_Disappearing_Boy

Don't watch horror movies late at night:

Usred noći nagon me probudi Moram na WC na visokoj sam uzbudi Svjetlo palit odlučio sam neću No nasred hodnika suze mi poteću Na kraju hodnika On tamo stoji Zovem psa u pomoć on se ničega ne boji Na poziv upomoć on se nije odozvao Čak i i nakon obećanja keksa nije se pojavio Sada ja i Slenderman smo ostali sami Prokleti lik koji stanuje u tami Zajebi ti ovo, pišat više nemoram Sad svaki put iz sobe sjekiru furam Pod plahte skrivao sam se uplačen ovu avanturu ponovit ne želim Opran paranojom sada ti kažem Iz ove kuće se što prije selim

16

podseti me kako radiš očima ono dok sediš na šolji podseti me molim te slobodan sam dva dana ipak moja je soba čistija od tvog tavana čak šta više pićemo iz čaša čistih imam sve a nije užeglo dođi bela da vodimo ljubav da jedemo smoki pijemo pivo dođi i samo još ovaj put okupaj se

0

Sep 17, 2014

Sep 17, 2014 at 8:58 PM UTC

lovke

bela

podseti me kako radiš očima ono dok sediš na šolji podseti me molim te slobodan sam dva dana ipak moja je soba čistija od tvog tavana čak šta više pićemo iz čaša čistih imam sve a nije užeglo dođi bela da vodimo ljubav da jedemo smoki pijemo pivo dođi i samo još ovaj put okupaj se

18

Pomrčina… Samo se belasaju razigrane kozice, vetrić dlaku im njiše. Njihov miris fajta moj njuh u noći, tražim čizme rudarske moje, al’ nema ih ni za lek! A ja u pomrčini osećam vaš strah, vaš veseli strah i čujem vaše slabašno brečanje, o, kozice moje, cupkate ko mlada, čujem kako vam nožice po vlažnom tlu žudno biju. Da utehu nađem, boli da me minu, kad nežno se protegne niz dolinu meeeeeee… S praskozorjem bi vam se prikrao, al’ čizama mi nema! Ah, moja najgrđa mora u sutonu htenja, ništa moje večno bilo nije, ni za Novu godinu pihtije!

0

Apr 16, 2015

Apr 16, 2015 at 5:01 PM UTC

lovke

kozice moje

Pomrčina… Samo se belasaju razigrane kozice, vetrić dlaku im njiše. Njihov miris fajta moj njuh u noći, tražim čizme rudarske moje, al’ nema ih ni za lek! A ja u pomrčini osećam vaš strah, vaš veseli strah i čujem vaše slabašno brečanje, o, kozice moje, cupkate ko mlada, čujem kako vam nožice po vlažnom tlu žudno biju. Da utehu nađem, boli da me minu, kad nežno se protegne niz dolinu meeeeeee… S praskozorjem bi vam se prikrao, al’ čizama mi nema! Ah, moja najgrđa mora u sutonu htenja, ništa moje večno bilo nije, ni za Novu godinu pihtije!

24

Ljubav. Šta je to? Večita tema čoveka u matriksu života. I zato je često teško pronaći reči da se opiše, jer je pravih reči malo. To je... Energija koja pokreće svaki atom na planeti Zemlji. Čudo koje se dogodi kada se najmanje nadamo. Posebna grana umetnosti. Šesto čulo. To je hiljadu godina u jednom trenu, grom u jednom dodiru, čitava kjniga u jednoj reči. Bezbroj trenutaka kojih nikada nije dovoljno ili previše. To je jedino rešenje za problem egzistencije čoveka. Potreba za ljubavlju može biti neurotička, sadistička i mazohistička i samim tim ljubav se može pružiti i pokazivati na mnoge načine prema mnogim stvarima. Putevi ljubavi su nepredvidivi i možda nas baš u trenutku slučajnog pogleda pogodi Amorova strelica i tada osetimo onaj čudan osećaj u stomaku. Posle tog događaja svet gledamo kroz ružičaste naočare i realnost nam je samo u dnu malog mozga. Živimo u oblacima i nijedna prepreka nije toliko velika da nas može zaustaviti na putu ka ostvarenju zelje za ljubavlju.

0

Nov 8, 2019

Nov 8, 2019 at 3:47 PM UTC

mill-its-uh

ljubav

Ljubav. Šta je to? Večita tema čoveka u matriksu života. I zato je često teško pronaći reči da se opiše, jer je pravih reči malo. To je... Energija koja pokreće svaki atom na planeti Zemlji. Čudo koje se dogodi kada se najmanje nadamo. Posebna grana umetnosti. Šesto čulo. To je hiljadu godina u jednom trenu, grom u jednom dodiru, čitava kjniga u jednoj reči. Bezbroj trenutaka kojih nikada nije dovoljno ili previše. To je jedino rešenje za problem egzistencije čoveka. Potreba za ljubavlju može biti neurotička, sadistička i mazohistička i samim tim ljubav se može pružiti i pokazivati na mnoge načine prema mnogim stvarima. Putevi ljubavi su nepredvidivi i možda nas baš u trenutku slučajnog pogleda pogodi Amorova strelica i tada osetimo onaj čudan osećaj u stomaku. Posle tog događaja svet gledamo kroz ružičaste naočare i realnost nam je samo u dnu malog mozga. Živimo u oblacima i nijedna prepreka nije toliko velika da nas može zaustaviti na putu ka ostvarenju zelje za ljubavlju.

1

niotkuda pade sen i ledeni dah okruži ga neće nije još sve rekao a sve je prodao

0

Apr 27, 2015

Apr 27, 2015 at 5:16 PM UTC

lovke

neće

niotkuda pade sen i ledeni dah okruži ga neće nije još sve rekao a sve je prodao

5

Neutralnost je neutralna. Nije mir ni kaos, već nijedno. Nije bog ni bez boga. Nije ni jedno. Nije ni sreća ni ljubav ni tuga ni mržnja, već ni jedno. Informacija i znanje, ignorantnost i podatak. Isto je. Postojiti ili ne. Isto je.

0

Mar 23, 2018

Mar 23, 2018 at 7:39 AM UTC

Lamprohonx

Neutrality

Neutralnost je neutralna. Nije mir ni kaos, već nijedno. Nije bog ni bez boga. Nije ni jedno. Nije ni sreća ni ljubav ni tuga ni mržnja, već ni jedno. Informacija i znanje, ignorantnost i podatak. Isto je. Postojiti ili ne. Isto je.

1

tata je znao znao je prije mene i mame znao je i patio je duze od nas patio i patio je dok smo se nadali on je znao i sa slomljenim srcem je zivio gotovo dvije godine rekli su nam a moj tata on rekao je da je znao u njemu ni jedna nada nije zivjela samo znanje znao je da Amira nece biti vise dugo my father knew he knew before me and mom he knew and he suffered longer than us he suffered and suffered while we were hoping he knew and with a broken heart he lived almost two years they told us and my father he said that he knew inside him not one hope has lived only the knowledge he knew that Amir won't be any longer

0

Feb 27, 2019

Feb 27, 2019 at 12:20 PM UTC

Aminahrx

tata je znao / my father knew

tata je znao znao je prije mene i mame znao je i patio je duze od nas patio i patio je dok smo se nadali on je znao i sa slomljenim srcem je zivio gotovo dvije godine rekli su nam a moj tata on rekao je da je znao u njemu ni jedna nada nije zivjela samo znanje znao je da Amira nece biti vise dugo my father knew he knew before me and mom he knew and he suffered longer than us he suffered and suffered while we were hoping he knew and with a broken heart he lived almost two years they told us and my father he said that he knew inside him not one hope has lived only the knowledge he knew that Amir won't be any longer

36

Sve počne kada nastupi tišina. Kada prestane svo šuškanje, lupkanje, svi koraci i kikot. Kada ostanem sama u svojoj sobi, u kojoj je jedini izvor svetlosti sveća sa mirisom vanile. Tada, dok ležim pokrivena omiljenim mekanim ćebetom koje mi je poklonila baka još kada sam bila mala, tok misli me vodi u svetove za koje nisam ni znala da postoje. Ne osećam težinu svog tela, ne vidim više ni svetlost sveće. Veoma je slično snovima, ali ipak ne sanjam. Odjednom, srce mi jače kuca, disanje mi se ubrzava i iz mira me izbacuju misli, koje sada ne teku, već jure kao da se takmiče koja će pre da dopre do mene. Nekim danima su to misli koje izgledaju kao polje maslačaka u proleće, obasjano suncem, u kom se čuje samo cvrkut ptica i moj smeh. Sa druge strane, moje misli mogu da izgledaju i kao sklop svih prirodnih nepogoda. Tada sklupčana sedim u uglu svog uma, osetim vrelinu požara i čujem grmljavinu, ali ne vidim ni prst pred okom. Mada, kao što ništa u životu nije crno-belo, nisu ni moje misli. Uvek postoji taj međuprostor, to šarenilo ili ponekad samo praznina. Mnogo puta mi se desilo da uđem u svoj um i da on izgleda kao beskonačno bela soba puna pitanja. Koja pitanja se nalaze na beskonačno belom zidu vašeg uma?

0

Oct 10, 2020

Oct 10, 2020 at 7:27 AM UTC

mill-its-uh

Moje misli

Sve počne kada nastupi tišina. Kada prestane svo šuškanje, lupkanje, svi koraci i kikot. Kada ostanem sama u svojoj sobi, u kojoj je jedini izvor svetlosti sveća sa mirisom vanile. Tada, dok ležim pokrivena omiljenim mekanim ćebetom koje mi je poklonila baka još kada sam bila mala, tok misli me vodi u svetove za koje nisam ni znala da postoje. Ne osećam težinu svog tela, ne vidim više ni svetlost sveće. Veoma je slično snovima, ali ipak ne sanjam. Odjednom, srce mi jače kuca, disanje mi se ubrzava i iz mira me izbacuju misli, koje sada ne teku, već jure kao da se takmiče koja će pre da dopre do mene. Nekim danima su to misli koje izgledaju kao polje maslačaka u proleće, obasjano suncem, u kom se čuje samo cvrkut ptica i moj smeh. Sa druge strane, moje misli mogu da izgledaju i kao sklop svih prirodnih nepogoda. Tada sklupčana sedim u uglu svog uma, osetim vrelinu požara i čujem grmljavinu, ali ne vidim ni prst pred okom. Mada, kao što ništa u životu nije crno-belo, nisu ni moje misli. Uvek postoji taj međuprostor, to šarenilo ili ponekad samo praznina. Mnogo puta mi se desilo da uđem u svoj um i da on izgleda kao beskonačno bela soba puna pitanja. Koja pitanja se nalaze na beskonačno belom zidu vašeg uma?

4