U noći čujem
vjetar što njiše grane,
mrsi kosu,
povija sjenke da plešu
svoju tihu igru.

Uzvici moji
utihnuli su na tren,
kao da sam daleka
i od sebe
i od svijeta.

U srcu tame
rađa se spokoj,
nježan i tih,
kao da me nebo
u svom beskraju
uzima pod okrilje.

Melodija noći

koža je gladna
na koži hladnoj
uzdah u praznoj sobi
iz praznog tela isparava
bez imalo nežnosti
nežno milujem ti kosu
grliš me golu
ogolelim prstima

u tvojim je očima
na mojim je usnama
zalutala želja
ne gledam te
ne ljubiš me

ujutru te nema
ujutru me nema
i nikada neće biti