"kasno" poems
brat i sestra
brat: cao
sestra: cao
brat: gde je tata?
sestra: u sobi.
brat: sta radi?
sestra: ma odkud znam, pusi.
brat pravi sendvice. pet sendvica. mleko i keks. malo cipsa sa strane.
brat ne zna nista. sestra zna po nesto.
brat se obraca psu: pa gde si ti bio ceo dan?jeli malisanu mali, milice jedna, jel si gladan? a sta si radio? hoces napolje? jao pa vidi te sapice, smrdo jedan.
ne izvodi psa.
brat jede. cuti.
brat ide na spavanje, vec je jako kasno. opranih zuba.
sestra vec spava. brat otvara vrata sestrine sobe naglo, namerno ili mozda slucajno ali ne i prvi put. gleda u mrak i osluskuje sestrino mumlanje i cangrizanje. cuti. zatvara vrata i odlazi u svoj mrak, prekoputa.
jutro je.
brat: cao
sestra: cao
brat: gde je tata?
Feb 5, 2015
Feb 5, 2015 at 8:22 AM UTC
daleka su duboka mora u nama
o srčane obale udaraju talasi samoće
na hladnim se vetrovima njišemo
suvi su naši pogledi u tami
zimsko nas nebo posmatra
hodamo nemim ulicama noći
u nama ledeni bregovi plove
pričaš mi o snegovima koji su tvoje gradili
pričam ti o brodovima koje su moji potopili
u glasu su nam zarobljeni snovi nedosanjani
u grlu nam se guše reči nedovršene
neostvareni zagrljaji plaču između nas
u kasno svitanje rastaju se naši strahovi
među senkama spava tanani sudar usana
u novom jutru ostaju isti sami svetovi
tvoj
i
moj
Jan 2, 2019
Jan 2, 2019 at 10:50 AM UTC