"kako" poems - Hello Poetry

baka ika'y madapa pero wag magalala kung sakaling matuluyan nga andito mga kamay kong siguradong ibabangon ka sa aspaltong magaspang na iyong kababagsakan. Magingat ka baka kako ika'y madapa pero wag magalala kung sakaling matuluyan nga andito mga kamay kong siguradong pupunasan mga luhang manggagaling sa'yong mga mata. Magingat ka baka kako ika'y madapa pero wag magalala kung sakaling matuluyan nga andito mga kamay kong siguradong pagagalingin mga gasgas sa tuhod **** ngayo'y nanginginig. Magingat ka baka kako ika'y madapa pero wag magalala kung sakaling matuluyan nga andito mga kamay kong siguradong handang buhatin ka kung sakaling di na kayang maglakad pa. Hindi ako magsasawang paalalahanang magingat ka na baka ika'y madapa pero wag na wag magalala kung sakaling matuluyan nga andito ako hindi lang mga kamay ko handang saluhin ka sa tuwing ikaw ay madadapa.

0

Jul 12, 2015

Jul 12, 2015 at 1:54 PM UTC

meredith-gualberto

Magingat ka

baka ika'y madapa pero wag magalala kung sakaling matuluyan nga andito mga kamay kong siguradong ibabangon ka sa aspaltong magaspang na iyong kababagsakan. Magingat ka baka kako ika'y madapa pero wag magalala kung sakaling matuluyan nga andito mga kamay kong siguradong pupunasan mga luhang manggagaling sa'yong mga mata. Magingat ka baka kako ika'y madapa pero wag magalala kung sakaling matuluyan nga andito mga kamay kong siguradong pagagalingin mga gasgas sa tuhod **** ngayo'y nanginginig. Magingat ka baka kako ika'y madapa pero wag magalala kung sakaling matuluyan nga andito mga kamay kong siguradong handang buhatin ka kung sakaling di na kayang maglakad pa. Hindi ako magsasawang paalalahanang magingat ka na baka ika'y madapa pero wag na wag magalala kung sakaling matuluyan nga andito ako hindi lang mga kamay ko handang saluhin ka sa tuwing ikaw ay madadapa.

34

Ljudi, hej ljudi, čiji je ovo tužni pas !? Gledajte samo kako se šćućurio tu u uglu, i kako se samo trese od hladnoće… Ljudi, hej, pogledajte, da neko od vas nije izgubio psa, pogledajte, nije džukac, gle samo kako mu se crna dlaka sjaji, pogledajte, pa to njemu suze idu. Ljudi, deco, čiji je ovo pas, poslednji put pitam, ako ga neko ne odnese na toplo, uginuće. E, ako je tako, nosim ga ja svojoj kući. Dođi kuco, dođi. Tako… Jao što su ti se smrzle šapice, sad ću tebe ja odneti svojoj kućici, to će ti biti novi dom, imaćeš i šta da jedeš, biće ti toplo i čuvaćemo jedan drugog. Pa muško si, ček da vidim… Pa jesi, jesi muško si… E sad da te ušuškam u svoj kaput i idemo, ček samo da uzmem maramicu da ti obrišem te suzice, jeste tako, nema potrebe da plačeš više, sad imaš svoj dom. Samo da smislim kako da te zovem… Samo da smislim… Čupko ! E, zvaću te Čupko, mali moj… Eto, obrisali smo suze, samo još da ti obrišem tu penicu sa usta…

0

Apr 16, 2015

Apr 16, 2015 at 4:56 PM UTC

lovke

Pas

Ljudi, hej ljudi, čiji je ovo tužni pas !? Gledajte samo kako se šćućurio tu u uglu, i kako se samo trese od hladnoće… Ljudi, hej, pogledajte, da neko od vas nije izgubio psa, pogledajte, nije džukac, gle samo kako mu se crna dlaka sjaji, pogledajte, pa to njemu suze idu. Ljudi, deco, čiji je ovo pas, poslednji put pitam, ako ga neko ne odnese na toplo, uginuće. E, ako je tako, nosim ga ja svojoj kući. Dođi kuco, dođi. Tako… Jao što su ti se smrzle šapice, sad ću tebe ja odneti svojoj kućici, to će ti biti novi dom, imaćeš i šta da jedeš, biće ti toplo i čuvaćemo jedan drugog. Pa muško si, ček da vidim… Pa jesi, jesi muško si… E sad da te ušuškam u svoj kaput i idemo, ček samo da uzmem maramicu da ti obrišem te suzice, jeste tako, nema potrebe da plačeš više, sad imaš svoj dom. Samo da smislim kako da te zovem… Samo da smislim… Čupko ! E, zvaću te Čupko, mali moj… Eto, obrisali smo suze, samo još da ti obrišem tu penicu sa usta…

36

Connections bring out the worst in me. Sitting next to you, dark brown eyes that light up too readily, lips turning at the corners and a laugh that brings out mine, instinctively. Secrets shared and confidences brokered as we lean in and whisper, co-conspirators facing the world, as a unit we rise together, my thoughts mirrored on his face. Tongue in cheek exchanges and insults parodied and paraded between cross-roads, intersects as we dance verbally, smiles all too often exchanged as I know, now, that I am heading for the fall. That one that I always anticipate, the one that has only happened once before, excitement coursing in my veins as I try to tell myself stop, think, take a breath and see the wall where this ends. I can't help it though, his presence is like lightning, as I glow from within enjoying this brief moment. Desolation brews, but it is future-bound and I give myself to the moment, pleasure paid for with future pain. He is not mine, nor will he ever be, we will never dance again and our eyes will not meet. I am trying to find pleasure in past moments but now gravity claims me, my loss is only my own, as he falls back into the non-existence from whence he came and all that now remains is the absence of him.

0

Mar 8, 2015

Mar 8, 2015 at 3:49 PM UTC

ella-gwen

Kako si?

Connections bring out the worst in me. Sitting next to you, dark brown eyes that light up too readily, lips turning at the corners and a laugh that brings out mine, instinctively. Secrets shared and confidences brokered as we lean in and whisper, co-conspirators facing the world, as a unit we rise together, my thoughts mirrored on his face. Tongue in cheek exchanges and insults parodied and paraded between cross-roads, intersects as we dance verbally, smiles all too often exchanged as I know, now, that I am heading for the fall. That one that I always anticipate, the one that has only happened once before, excitement coursing in my veins as I try to tell myself stop, think, take a breath and see the wall where this ends. I can't help it though, his presence is like lightning, as I glow from within enjoying this brief moment. Desolation brews, but it is future-bound and I give myself to the moment, pleasure paid for with future pain. He is not mine, nor will he ever be, we will never dance again and our eyes will not meet. I am trying to find pleasure in past moments but now gravity claims me, my loss is only my own, as he falls back into the non-existence from whence he came and all that now remains is the absence of him.

27

Ima li ime ta struna Koja stoji u mestu Ima li ime ptica Koja peva u letu Imas li ime ti mala zvezdo sjajna imas li ime ili je ono samo tajna? Kako se zoves zeljo jedina Nije li divno ime tvoje Kako se zove tajna skrivena Lica umiljatog sto je? Sta se krije u tvojim ocima Ima li negde tvoga imena Hajde, posluzi se svime Zeljo moja imas li ime? Jedan mig i tu Nestajes lako Kao u snu Jedan tren mi Bez nade tako Odes ti Kako se zoves zeljo jedina Nije li divno ime tvoje Kako se zove tajna skrivena Lica umiljatog sto je? Sta se krije u tvojim ocima Ima li negde tvoga imena Hajde, posluzi se svime Zeljo moja imas li ime?

0

Oct 8, 2014

Oct 8, 2014 at 12:31 PM UTC

ore-kuzmanovic

Zeljo imas li ime?

Ima li ime ta struna Koja stoji u mestu Ima li ime ptica Koja peva u letu Imas li ime ti mala zvezdo sjajna imas li ime ili je ono samo tajna? Kako se zoves zeljo jedina Nije li divno ime tvoje Kako se zove tajna skrivena Lica umiljatog sto je? Sta se krije u tvojim ocima Ima li negde tvoga imena Hajde, posluzi se svime Zeljo moja imas li ime? Jedan mig i tu Nestajes lako Kao u snu Jedan tren mi Bez nade tako Odes ti Kako se zoves zeljo jedina Nije li divno ime tvoje Kako se zove tajna skrivena Lica umiljatog sto je? Sta se krije u tvojim ocima Ima li negde tvoga imena Hajde, posluzi se svime Zeljo moja imas li ime?

30

promineš kraj njih i ne znaš stojiš u redu za uspomenu zuriš u onoga sa osmejkom ne poznaješ moj zadah razaznaješ samo grmljavinu iz tvojih vena iz tvog stomaka iz tvojih koraka a ja čujem kako odlaziš pitam se dal si sama odlučila tako ili su odlučili konji koji laju na broj 11

0

Jun 25, 2014

Jun 25, 2014 at 10:13 AM UTC

lovke

aleksandra

promineš kraj njih i ne znaš stojiš u redu za uspomenu zuriš u onoga sa osmejkom ne poznaješ moj zadah razaznaješ samo grmljavinu iz tvojih vena iz tvog stomaka iz tvojih koraka a ja čujem kako odlaziš pitam se dal si sama odlučila tako ili su odlučili konji koji laju na broj 11

13

Sara iz kosmara izlazi na ulicu da proseta kera. U parku sama, vitla sebi po glavi. Po parku govna, plasticne cinije sa pirincem natopljene vodom i uljem, lisce mrtve lipe, flopovi kao putokazi poredjani. Misa, taj kao neki njen momak, ko muva neuhvatljiv a isto tako i zaboravan samo se po govnima mota i plete mrezu romanticarske lazljive ideologije istine i solidarnosti. On se kao providnim celofanom uvija u svoje reci ali sad vec kao da je pod reflektorima nabubrelog meseca i nema kud. Proziri se. Ne konzistentan. Kukavica, shvata ona. Shvata da Misa je kao sarena laza- Ili mozda ipak nije bas sve tako. A kako li je? Kako prazan prostor puni je sumnjom ali i nekim leprsavim osecajem ljubavi.

0

Aug 23, 2015

Aug 23, 2015 at 11:34 AM UTC

persefona

p

Sara iz kosmara izlazi na ulicu da proseta kera. U parku sama, vitla sebi po glavi. Po parku govna, plasticne cinije sa pirincem natopljene vodom i uljem, lisce mrtve lipe, flopovi kao putokazi poredjani. Misa, taj kao neki njen momak, ko muva neuhvatljiv a isto tako i zaboravan samo se po govnima mota i plete mrezu romanticarske lazljive ideologije istine i solidarnosti. On se kao providnim celofanom uvija u svoje reci ali sad vec kao da je pod reflektorima nabubrelog meseca i nema kud. Proziri se. Ne konzistentan. Kukavica, shvata ona. Shvata da Misa je kao sarena laza- Ili mozda ipak nije bas sve tako. A kako li je? Kako prazan prostor puni je sumnjom ali i nekim leprsavim osecajem ljubavi.

4

Mermerna prostorija. U njoj stojim u redu da platim clanarinu za biblioteku. Ispred mene i iza mene nalaze se ljudi, bezlicni, u crnim odevnim kombinacijama. Reklo bi se dosli su na sopstvenu sahranu. Dolazim na red- promena smene nastupa - naglim okretom ka salteru susrecem se sa gorilom osrednjeg rasta crne boje. Ona se uplasila od mene! Uznemirena napusta radno mesto- cak uvredjena! zbog cega ne znam. Koleginice je mole da vrati se na salter- a ja do tada samo znam kako sa psom- pa probam nesto od toga - shvatam da gorila sazvakace me. Gorila se smirila nekako. Ja sela da ucim.

0

Mar 28, 2015

Mar 28, 2015 at 7:02 PM UTC

persefona

gorila

Mermerna prostorija. U njoj stojim u redu da platim clanarinu za biblioteku. Ispred mene i iza mene nalaze se ljudi, bezlicni, u crnim odevnim kombinacijama. Reklo bi se dosli su na sopstvenu sahranu. Dolazim na red- promena smene nastupa - naglim okretom ka salteru susrecem se sa gorilom osrednjeg rasta crne boje. Ona se uplasila od mene! Uznemirena napusta radno mesto- cak uvredjena! zbog cega ne znam. Koleginice je mole da vrati se na salter- a ja do tada samo znam kako sa psom- pa probam nesto od toga - shvatam da gorila sazvakace me. Gorila se smirila nekako. Ja sela da ucim.

8

podseti me kako radiš očima ono dok sediš na šolji podseti me molim te slobodan sam dva dana ipak moja je soba čistija od tvog tavana čak šta više pićemo iz čaša čistih imam sve a nije užeglo dođi bela da vodimo ljubav da jedemo smoki pijemo pivo dođi i samo još ovaj put okupaj se

0

Sep 17, 2014

Sep 17, 2014 at 8:58 PM UTC

lovke

bela

podseti me kako radiš očima ono dok sediš na šolji podseti me molim te slobodan sam dva dana ipak moja je soba čistija od tvog tavana čak šta više pićemo iz čaša čistih imam sve a nije užeglo dođi bela da vodimo ljubav da jedemo smoki pijemo pivo dođi i samo još ovaj put okupaj se

18

Pomrčina… Samo se belasaju razigrane kozice, vetrić dlaku im njiše. Njihov miris fajta moj njuh u noći, tražim čizme rudarske moje, al’ nema ih ni za lek! A ja u pomrčini osećam vaš strah, vaš veseli strah i čujem vaše slabašno brečanje, o, kozice moje, cupkate ko mlada, čujem kako vam nožice po vlažnom tlu žudno biju. Da utehu nađem, boli da me minu, kad nežno se protegne niz dolinu meeeeeee… S praskozorjem bi vam se prikrao, al’ čizama mi nema! Ah, moja najgrđa mora u sutonu htenja, ništa moje večno bilo nije, ni za Novu godinu pihtije!

0

Apr 16, 2015

Apr 16, 2015 at 5:01 PM UTC

lovke

kozice moje

Pomrčina… Samo se belasaju razigrane kozice, vetrić dlaku im njiše. Njihov miris fajta moj njuh u noći, tražim čizme rudarske moje, al’ nema ih ni za lek! A ja u pomrčini osećam vaš strah, vaš veseli strah i čujem vaše slabašno brečanje, o, kozice moje, cupkate ko mlada, čujem kako vam nožice po vlažnom tlu žudno biju. Da utehu nađem, boli da me minu, kad nežno se protegne niz dolinu meeeeeee… S praskozorjem bi vam se prikrao, al’ čizama mi nema! Ah, moja najgrđa mora u sutonu htenja, ništa moje večno bilo nije, ni za Novu godinu pihtije!

24

konj Konj! Tako crn. Kao nebo. Miriše po malo funky. Večna inspiracija Za pesnika i bildera. Konj. Običan, ciganski ili Plemenit Kao Aleksandrov Bukefald Kao Markov Šarac Kao Veljkov Kušlja i Tomov Jolly. Obeležio veliki deo Istorije ljudske, Kao heroj ili kobasica, svejedno. Vuk’o je topove Vuk’o je plugove Nalickane dame u kočijama Mrcvaren bio po cirkusima. Konj. Jednom je čoveku odgrizao Sve prste sem palca I ovaj ga vezao Uštrojio I terao ga da gleda Kako mu prži i jede Muda.

0

Apr 16, 2015

Apr 16, 2015 at 4:55 PM UTC

lovke

Konj

konj Konj! Tako crn. Kao nebo. Miriše po malo funky. Večna inspiracija Za pesnika i bildera. Konj. Običan, ciganski ili Plemenit Kao Aleksandrov Bukefald Kao Markov Šarac Kao Veljkov Kušlja i Tomov Jolly. Obeležio veliki deo Istorije ljudske, Kao heroj ili kobasica, svejedno. Vuk’o je topove Vuk’o je plugove Nalickane dame u kočijama Mrcvaren bio po cirkusima. Konj. Jednom je čoveku odgrizao Sve prste sem palca I ovaj ga vezao Uštrojio I terao ga da gleda Kako mu prži i jede Muda.

29

S’il m’était donné de choisir, comme une dernière bouée de sauvetage, au faîte de ma déréliction endémique, entre le pinacle à la française à Fontainebleau et la géhenne à deux encablures de la tour de Pise, je choisirais assurément, sans l’ombre d’un doute, sans l’ombre d’une hésitation, sans un cillement d’yeux, le paradis des hardis réprouvés dans la géhenne toscane. Géhenne pour géhenne s’il m’était donné de choisir comme compagnons de noble moisissure entre Marie Joseph Rose (1763-1814) et Marie-Louise (1778-1851), j’opterais aussi vite que l’éclair qui zèbre l’oeil ivre des cyclones autistes pour l’épouse d’Henri (1767-1820) aux détriments de la créole impératrice et pour le Grenadien plus que pour le Corse (1769-1821). Entre la géhenne aux relents de sangliers épicés de gui des druides rôtissant sous les langues de flammes du bûcher de Jeanne la Pucelle (1412-1431) et celle aux humeurs de sang du cochon noir scarifié par Cécile Fatiman (1775-1883) épouse Pierrot (Jean Louis Michel Paul) (1761-1857) qui vécut plus que centenaire, permettez que je préfère un bail de cent et quelques douze ans à vol d’oiseau de Bwa Kayiman. Sur mon échafaud ce n’est pas Louis Le Dernier l’ex-Seizième (1754-1793) et sa fleur de lys que je pleure mais Boukman Dutty (?- 1791), le Jamaïquain et son cou coupé cloué! S’il m’était donné de choisir à l’heure de mon dernier mercredi des Cendres entre extrême-onction de poussière boréale aux parfums de lavande et de papier bible et viatique de poussière volcanique aux fumets de soufre et de bay-rhum, ce ne serait aucun sacrifice que de faire libation des tourments d’amour et de feu de cette boue vavalesque des Bains Jaunes car je suis né par la volonté des cyclones de cette poussière rouge et noire à la fois, et de cette poussière kako je ne sortirai que par la force des genèses des cyclones-baïonnettes.

0

Aug 23, 2019

Aug 23, 2019 at 3:27 AM UTC

cyclone-wolfok-baltimore

Memento, **** quia pulvis est, et in pulverem reverteris

S’il m’était donné de choisir, comme une dernière bouée de sauvetage, au faîte de ma déréliction endémique, entre le pinacle à la française à Fontainebleau et la géhenne à deux encablures de la tour de Pise, je choisirais assurément, sans l’ombre d’un doute, sans l’ombre d’une hésitation, sans un cillement d’yeux, le paradis des hardis réprouvés dans la géhenne toscane. Géhenne pour géhenne s’il m’était donné de choisir comme compagnons de noble moisissure entre Marie Joseph Rose (1763-1814) et Marie-Louise (1778-1851), j’opterais aussi vite que l’éclair qui zèbre l’oeil ivre des cyclones autistes pour l’épouse d’Henri (1767-1820) aux détriments de la créole impératrice et pour le Grenadien plus que pour le Corse (1769-1821). Entre la géhenne aux relents de sangliers épicés de gui des druides rôtissant sous les langues de flammes du bûcher de Jeanne la Pucelle (1412-1431) et celle aux humeurs de sang du cochon noir scarifié par Cécile Fatiman (1775-1883) épouse Pierrot (Jean Louis Michel Paul) (1761-1857) qui vécut plus que centenaire, permettez que je préfère un bail de cent et quelques douze ans à vol d’oiseau de Bwa Kayiman. Sur mon échafaud ce n’est pas Louis Le Dernier l’ex-Seizième (1754-1793) et sa fleur de lys que je pleure mais Boukman Dutty (?- 1791), le Jamaïquain et son cou coupé cloué! S’il m’était donné de choisir à l’heure de mon dernier mercredi des Cendres entre extrême-onction de poussière boréale aux parfums de lavande et de papier bible et viatique de poussière volcanique aux fumets de soufre et de bay-rhum, ce ne serait aucun sacrifice que de faire libation des tourments d’amour et de feu de cette boue vavalesque des Bains Jaunes car je suis né par la volonté des cyclones de cette poussière rouge et noire à la fois, et de cette poussière kako je ne sortirai que par la force des genèses des cyclones-baïonnettes.

5