Submit your work, meet writers and drop the ads. Become a member
Rani jutarnji intervjui
#1 Dok grad spava uz cvrkut ptica koje niko ne osluskuje.

M: Sta za tebe znaci cvrkut ptica?

mh: Za nekog ko zivi citav zivot pored ulice, tacnije u nivou ulice, gde me od trotoara deli nekih 25-35 cm zida, a od vozila  1.5 -2 m, priguseni zvuk vozila koji se postepeno pojacava i postepeno gubi u kracim ili duzim intervalima uz onaj huk u trenutku prolaska kao i govor prolaznika, urezao se u mene i postao deo mog zivota.

Retko uhvatim sebe kako slusam te zvukove sem kada mi se neki bas nametne i to onaj ljudski u duzini jedne recenice koja moze da se izgovori prolaskom pored par metara zida. Iz te jedne recenice koja ima svoj zvuk i tematiku profil prolaznika je vrlo lako zamisliti. Ponekad mi izmame osmeh, a ponekad uznemirenost, pa i strah.

Tematika tih recenica mogla bi se podeliti u zavisnosti od doba dana kada su prolaznici aktivni. Od onih dnevnih tema najglasnije su vaspitno-obrazovne gde se dete uci kako da ne ide ni slucajno pored ivicnjaka, a od onih nocnih, najglasnije su one ljubavne gde tacno znam da u narednih sto metara sledi raskid ili strastven ***.

Ima i onih tema gde ti se smuci i gde sam u fazonu “hajde bre vise” a to su naravno komsijske, koje kad krenu znam da ce trajati bar pola sata ili u kasnim nocnim satima taxi teme, ko koga ceka i ko gde ide.

Ponekad znam da provirim kroz roletne i zateknem vrlo kreativne scene, recimo kreativno iscrtavanje kruga sto mi zene ne bismo mogle.

Vikend je predvidjen za vristanje zena koje pokusavaju da prekinu tucu pijanih iz kafica gde kako se otvaraju vrata treste narodnjaci, a ima i onih koje vole da bacaju veliko kamenje na takve kafice i onda brzim trcecim koracima prodju pored mog prozora.

mh: uh, sto meni ne idu ove duge forme

M: pa zasto ih onda koristis?

mh: Ma ne znam, dosadno mi, a i znam nekog ko voli glupe textove.

mh: Dakle, gde sam ono bese stala. A da, zasto volim cvrkut ptica.

Pa, tokom studija najvise mi je prijalo da u nocnim satima, kad se sve primiri, kad svi polegaju i saobracaj se razredi i kad se moje telo zagreje, da krenem sa radom na studentskim zadacima. Iz dana u dan ritam bi se menjao i ja bih sve kasnije i kasnije odlazila u krevet i tako sve dok nije pocelo da svice.

U tom pomeranju pocela sam da uocavam kad se sta desava na ulici i polako prestajala da gledam na sat. Djubretari bi bucno prosli u 4am a negde izmedju 4:30 - 4:45 bi nastao muk, noc bi pocela da prelazi u dan i tada bi krenulo oglasavanje ptica.

I dan danas ne znam koja ptica je u pitanju jer sa prozora se nije dalo videti ali nije, vrabac, nije golub, nije lasta, ne kresti ko vrana, svraka, nije gugutka sa svojim”dugo spiš”, ne znam, ali znam da je pesma lepa i da dolazi od nekog ko zeli da privuce paznju na sebe. I taj osecaj da priroda opstaje medju ovim betonom mi je bila bas lepa i zanimljiva jer su ptice pronasle rupu u buci i koristile taj momenat da komuniciraju daleko od usiju mnogih.

Te ptice su u stvari bas pametne i prakticne, kad stigne jesen, a one lepo na jug, tamo gde je prijatnije, a ne da se smrzavaju, budu sumorni sve do proleca kao “mi ljudi iz gradova” - Milan Mladenovic

Ptice bi oznacavale tada i pocetak tv emisije nekog kuvara koji bi parlao na spanskom onako kako to samo oni umeju i ja bih sa zamisljenim ukusom polako uranjala u san.

mh: Vreme mi je da uronim u san, zato Laku noc do sledeceg intervjua.

M: Laku noc tebi i svim citaocima

__________
#2 Iskrenost - veoma skup poklon

M: Kako tumacis ove recenice koje smo pronasli na jednom zidu, moglo bi se reci jednu pored druge?
- "Iskrenost je veoma skup poklon, ne ocekuj ga od jeftinih ljudi"
- "Nije vazno da li je skupo, nego da li se isplati"

mh: Nek odgovor ostane za neku drugu priliku.

Prosao je sajam knjiga pa bih volela da podelim sa citaocima jednu pesmu inspirisanu knjigama, zove se "Neizreceno"

NEIZRECENO

Lagano je
prelazila
prstima
preko korica
u ritmu
sto neznost
izaziva

Pogled
mi se usmerio
na pokret
na zelju
stajala je pored
primetila je
izgovorila je

Ja tako
kada mi se
svidjaju
korice

Uzvratih joj
da volim
u muzejima
preko skulptura
da predjem
dodirom
dozivim oblik
osetim teksturu

Znas li ti da je to zabranjeno?
Rece ona
ozbiljno

Tu sam zastala
a u glavi je
odzvanjalo

E jbg
kad volim
ono sto je zabranjeno

E jbg
kad volim
ono sto je zabranjeno

E jbg
vise nije bila tu
vise nije bila pored
ali je i dalje odzvanjalo

mh, Novembar 2016

M: Danas si okrenula novi list?

mh: Today is the day :D

---------------------------------------------------
#3 Koja je tvoja maska?

M: Evo posle relativno duge pauze konacno smo uhvatili mh da nam kaze par reci o tome sta se desava i zasto je nema, da li sprema nesto novo...

mh: Dobro vece svim citaocima i tebi M posebno. Evo samo par reci o tome da se priprema program naucno -obrazovnog karaktera za sledecu 2017 godinu. Bice tu dosta toga sto ce iziskivati da citaoci udju u sebe i potraze neke odgovore.
Jedna od prvih tema bice maske, kako nastaju, njihova uloga i podela.

M: Ja se posebno radujem znajuci da vec dugo radis na tome i verujem da ce sve maske pasti :)

mh: Pa eto nadam se da sam citaocima vec zagolicala mastu i da ce biti tu da isprate program koji sledi.

M: btw. Imali smo jednog citaoca iz unutrasljosti sa komentarom na pesmu "Neizreceno" kaze, u pesmi se navode "korice kao predmet svidjanja" da li to oznacava neku povrsnost ili...?

hm: ne, ne , ne cak naprotiv, sasvim suprotno, oznacava jednu otvorenost da se zaviri i pronadje nesto dublje ispod raznoraznih korica, sem knjige, postoje tu i recimo modni casopisi, ili katalozi o uredjenje enterijera... Tako da mislim da je rec sasvim na svom mestu.

M: Hvala ti mh, ne bi te vise zadrzavali. Vidimo se uskoro :)
mh: vidimo se, pozdrav svim citaocima :)



NASTAVICE SE...
Slavica Apr 2015
Različite vizije
u istom spektru riječi
Gaslo ulično svjetlo
i ljupka narnijska lampa
Obasuti bijelim pahuljama
i zagrljeni crnilom noći
U pratnji borova
ili uličnog pločnika
S obzorom grada
ili netaknute prirode
Isti spektar riječi
Sličan spektar boja
Ali različite oči
Različito zrcale
Istih slova zvuk.
2014.
Saša D Lović Apr 2015
zamisli da sva moja sećanja
upletena u tvoje pletenice
naglo promene smer
i pretvore se u budućnost
bi li tada bila moja krotka srna
ili bi pletenice rasplela
pustila da se raspršim kroz vreme
da mi lice posivi
kao da je od jesenjeg vetra sačinjeno
zamisli da svi moji koraci
upleteni u tvoje vekovne bore
naglo promene smer
i pretvore se u suze
bi li njih sirote u svilu svoju primila
ili bi korake u glib usmerila
pustila da se zaglibim u vreme
da mi osmeh posivi
kao da je od jesenjeg vetra sačinjen
zamisli da svi moji dodiri
dok se šarene širom tela tvog od reka
naglo promene smer
i postanu godovi u tuđem orahu
bi li tada haljinu rastvorila
svetlošću sveće grudi umila
ili bi dodire po žiletu prošetala
tom krvlju plavom nebo i jezera oslikala
u sivo jesenji vetar odenula da se vrti u krug
bi li od sećanja postelju sačinila
prozore zatvorila
bi li od koraka oblake izatkala
svetlo utulila
bi li od dodira gromove sastavila
naga i topla
sa jesenjim vetrom ljubav vodila
bi li se to tako željna usudila
ISSAI MASHINGO Jun 2014
Taifa haliwezi kuwa na maendeleo ikosekanapo hekima,
Nchi haiwezi kuwa na chakula pasipo wakulima,
Jamii haiwezi pata maendeleo pasipo kujituma,
Siasa yetu leo ni ya kuwasha na kuzima,
Maneno yasemwayo hayaingii akilini mwa mtu mzima,
Madaraka wanajipatia na vyeo kwa lazima,
Hawajali ya jana wala leo wanajali shibe yao,
Wanalimbikiza mali kwa miradi ya wanao,
Wanaikandamiza haki kwa kutumia elimu yao,
Demokrasia imekuwa kinga yao dhidi ya ufisadi wao,
Siasa imekuwa nyimbo tena zile za mwambao,
Wakisemana kwa mafumbo wanajuana wao,
Wanakaa majukwaani na makubwa yao matumbo,
Mzee alisema fumbo mfumbie mjinga,
Busara na hekima ni kumsikiliza anaye kupinga,
Maana hoja zake zawezekana zikawa za kujenga,
Utajuaje siri ya adui yako bila kumpenda,
Kamwe huwezi kushinda mechi kwa kujua kupiga chenga,
Kamwe huwezi kuwa na nguvu kwa kujitenga,
Naomba tukazane nchi yetu kuijenga,
Tukipamba na maadui maradhi umasikini na ujinga,
Sio kuyasifia mema ili madhaifu kuyapamba,
Ila ukweli kuusema bali tukitumia hekima,
Ikosekanapo kamba huwezi teka maji yakisima,
Ikosekanapo nanga huzamisha meli nzima,
Kuwa na vingi si kuishi kwa kujinyima,
Unapojenga msingi katu huwezi kurudi nyuma,
Mkulima mzuri hutegemea mbivu kuzichuma,
Yule aliye mvivu kamwe hawezi kujituma,
Daima yeye aliye msikivu hujifunza na kuelewa,
Ila Yule aliye mvivu hutegemea ngekewa,
Wanasiasa hulalamika kana kwaamba wanaonewa,
Ukweli ni kwamba wanatumia vibaya uhuru waliopewa,
Daima taifa haliwezi endelea ikosekanapo hekima.
© issai
written in my native language or i should say  my mother tongue the language used is Swahili which is my national language am a Tanzanian for those who don't know where that is found its found its in East Africa if there is an option of translating this please do its a good poem and its my first since i have started writing poetry i have never used Swahili this is my first poem in Swahili.........!!!!!
Saša D Lović Sep 2014
ја tаkоrеći čоvеk
puštаm krik zаprеpаšćеnоsti
mаšinе pоprimајu ljudskо оbličје
i gubim svој zаmаh
čuје sе sаmо divlji krik
tvоrеvinа plitkоg sаdržаја
čitаnjе dugоg spiskа kаzni
nа nоsu mu sеdi i u оči glеdа
оdsustvо ushitа
sаtirаnjе sоpstvеnоg pisаnоg trаgа
bаčеni kаmеn dаје ruku
stvаri u krugоtоku
bоrci sаmi sеbi sudе
kао suncа оbеsmišljеnа štо nе pеku
zmiје u džеpоvimа
izviјеnо оbličје brоdоvа
аkо čоvеk mоrа dа bаci pоglеd
ја tаkоrеći čоvеk
ја tаkоrеći čоvеk
sаnkciоnišеm slučајnоst
šum оblikа sа trоtоаrа
čitаvе skаlе sа nаglаšеnоm pаžnjоm
tаmо gdе ih nаlаzimо izоlоvаnе
pоvrаćеnе u оbliku znаkа
bаrе srеd njivа pšеnicе
kоntinuirаnо оpstајаnjе-vаrkа vеkа
pаljеnjеm visоkih blеdih svеćа
kаmеnjеm dоšаptаvаm kiši put
i vеć pri dеlоvаnju simbоlа
izrаžеniја је pоtrbа zа nеčim
krајnjа uslоvnоsti – nе vrеđај
о nе nе vrеđај dugе uslоvnоsti
sumrаk rаzdrаžuје umоbоlnе
rеč krоz kојu prоtičе nеmir
dоpunjuјеm tе lеpоtоm nеdоstupnоm
ја tаkоrеći čоvеk
ја tаkоrеći čоvеk
оdblеsаk rаvnоdušnоg sеčivа bоdеžа
bаcаč nајgušćе sеnkе nа snоvе
dа sе оmеtе njеgоvа nаvikа
оsvеtljаvаm isplivаvаnjе iz smrti
оdаbrаnе mоmеntе rаzdvајајu milеniјumi
biti u glаvi svеdоk gnеvа
divlji smеh i cеrеkаnjе
rеči sаmе sеbе nаоštrаvајu
ili sаm tо gоvоriо о sеbi
ili sаm mоgао nаučiti dа čitаm
ili је kriv biо mој krаtki pоglеd
mrаčаn i pоtmulоg nаgоnа
dа umilоstivim gоrdu drаgаnu
rаskidаm sа rеčimа
pristајеm nа tаkvо ishоdištе
prоdubljuјеm sоpstvеni dоmеt
ја tаkоrеći čоvеk
ја tаkоrеći čоvеk
а htоnskоg  svеtа sužаnj
pоtpunо strаn sеbi sаmоm
dоk dušа grеznе u lеnjоst
zаhvаljuјеm јаrkim bојаmа
žеnаmа јеdrim umа zаnеsеnоg
nа pоgrеb mirišе
kud nаs vоdi put
оndа gа pоtrеbа оpеt ščеpаvа
grоzničаvi grgоt pоglеdа kа unutrа
persefona Feb 2015
brat i sestra

brat: cao

sestra: cao

brat: gde je tata?

sestra: u sobi.

brat: sta radi?

sestra: ma odkud znam, pusi.

brat pravi sendvice. pet sendvica. mleko i keks. malo cipsa sa strane.

brat ne zna nista. sestra zna po nesto.

brat se obraca psu: pa gde si ti bio ceo dan?jeli malisanu mali, milice jedna, jel si gladan? a sta si radio? hoces napolje? jao pa vidi te sapice, smrdo jedan.

ne izvodi psa.
brat jede. cuti.

brat ide na spavanje, vec je jako kasno. opranih zuba.

sestra vec spava. brat otvara vrata sestrine sobe naglo, namerno ili mozda slucajno ali ne i prvi put. gleda u mrak i osluskuje sestrino mumlanje i cangrizanje. cuti. zatvara vrata i odlazi u svoj mrak, prekoputa.

jutro je.
brat: cao

sestra: cao

brat: gde je tata?
Saša D Lović Apr 2015
ја tаkоrеći čоvеk
puštаm krik zаprеpаšćеnоsti
mаšinе pоprimајu ljudskо оbličје
i gubim svој zаmаh
čuје sе sаmо divlji krik
tvоrеvinа plitkоg sаdržаја
čitаnjе dugоg spiskа kаzni
nа nоsu mu sеdi i u оči glеdа
оdsustvо ushitа
sаtirаnjе sоpstvеnоg pisаnоg trаgа
bаčеni kаmеn dаје ruku
stvаri u krugоtоku
bоrci sаmi sеbi sudе
kао suncа оbеsmišljеnа štо nе pеku
zmiје u džеpоvimа
izviјеnо оbličје brоdоvа
аkо čоvеk mоrа dа bаci pоglеd
ја tаkоrеći čоvеk
ја tаkоrеći čоvеk
sаnkciоnišеm slučајnоst
šum оblikа sа trоtоаrа
čitаvе skаlе sа nаglаšеnоm pаžnjоm
tаmо gdе ih nаlаzimо izоlоvаnе
pоvrаćеnе u оbliku znаkа
bаrе srеd njivа pšеnicе
kоntinuirаnо оpstајаnjе-vаrkа vеkа
pаljеnjеm visоkih blеdih svеćа
kаmеnjеm dоšаptаvаm kiši put
i vеć pri dеlоvаnju simbоlа
izrаžеniја је pоtrbа zа nеčim
krајnjа uslоvnоsti – nе vrеđај
о nе nе vrеđај dugе uslоvnоsti
sumrаk rаzdrаžuје umоbоlnе
rеč krоz kојu prоtičе nеmir
dоpunjuјеm tе lеpоtоm nеdоstupnоm
ја tаkоrеći čоvеk
ја tаkоrеći čоvеk
оdblеsаk rаvnоdušnоg sеčivа bоdеžа
bаcаč nајgušćе sеnkе nа snоvе
dа sе оmеtе njеgоvа nаvikа
оsvеtljаvаm isplivаvаnjе iz smrti
оdаbrаnе mоmеntе rаzdvајајu milеniјumi
biti u glаvi svеdоk gnеvа
divlji smеh i cеrеkаnjе
rеči sаmе sеbе nаоštrаvајu
ili sаm tо gоvоriо о sеbi
ili sаm mоgао nаučiti dа čitаm
ili је kriv biо mој krаtki pоglеd
mrаčаn i pоtmulоg nаgоnа
dа umilоstivim gоrdu drаgаnu
rаskidаm sа rеčimа
pristајеm nа tаkvо ishоdištе
prоdubljuјеm sоpstvеni dоmеt
ја tаkоrеći čоvеk
ја tаkоrеći čоvеk
а htоnskоg  svеtа sužаnj
pоtpunо strаn sеbi sаmоm
dоk dušа grеznе u lеnjоst
zаhvаljuјеm јаrkim bојаmа
žеnаmа јеdrim umа zаnеsеnоg
nа pоgrеb mirišе
kud nаs vоdi put
оndа gа pоtrеbа оpеt ščеpаvа
grоzničаvi grgоt pоglеdа kа unutrа
Filomena Jan 2021
(1) Nun Izraelo diru tiun ĉi:
Se l'Eternulo kun ni ne estus
(2) Se l'Eternulo fore nin lasus
Kiam leviĝis homoj kontraŭ ni
Nian animon provantaj ĉasi

(3) Tiam vorintus certe ili nin,
Kaj tuj glutintus laŭ timo nia;
Tiel estis kolero ilia -
(4) Ĉion dronanta, kiel inundo;
ili nin trenus suben al morto.

(5) Akvo fiera, kun ondoj tiaj -
Tute la teron superfluantaj
Animojn niajn detrukovrantaj.
(6) Benu la Eternulon nun ĉiuj;
Li nin ne donis al iliaj dentoj.

(7) Kiel ĉasbirdo el la kaptilo;
La retoj estas nun disŝiritaj,
Kaj nune estas ni liberitaj.
(8) Helpas nin nur la Nom' de l'Eternul',
Kreinto de la tero kaj ĉiel'.
PSALMO 124a
Esperante kaj Verse
Laŭ la melodio de '124 Antikva'
(Psalmo 124a de la Psalmaro de Ĝeneva)
10.10.10.10.10
ABBCC
Milica Fara May 2018
Jedini Čoveče od Svemira,
Zahvaljujem Višoj Sili za to što je stvorila tebe, Čoveka, od milijardu svemirskih čestica i poslala te meni, Ženi, željnoj istraživanja misterija iz Svemira.
Zahvalna sam joj i za to što postoji Vreme, Vladar Sveta, dimenzija, nepovratno neprekidan redosled nastajanja i nestajanja i sled događaja, zbir nevremenskih trenutaka ili možda iluzija, jer je upravo Vreme doprinelo našoj veličanstvenoj fuziji.
Zahvaljujem joj i za to što mi je podarila čula; čulo vida, da vidim svaki delić tvog bića; sluh, da čujem svaku reč koju izustiš, bila to glupost ili nešto što ima smisla; čulo mirisa, da osećam tvoj miris do kraja života na Zemlji, a i onog koji sledi posle tog, čulo ukusa, da, sa na hiljade svojih mikroskopskih ćelija na jeziku, uživam u tvom umamiju i čulo dodira, da osetim tvoje prste, usne i dah na svom telu.
Takođe joj zahvaljujem i za osećanja, jer bez njih ne bi bilo ni nas; za radost, sreću, uzbuđenje, ljubomoru, požudu, strast, ljubav, brigu, strah, tugu, bes, gnev, čak i gađenje, jer sam sve to doživela i preživela sa tobom.
Verujem da su ljudi sačinjeni od zvezdane prašine, ali ti, Čoveče od Svemira, ti si Supernova.
Volim te, beskonačno i izvan toga.
////////////////
The only Man of the Universe,
I thank the Higher Power that created you, Man, of one billion cosmic particles and sent you to me, Woman, eager to explore the mysteries of the universe.
I am grateful to her for having there Time, the ruler of the world, dimension, an irreversibly uninterrupted sequence of emergence and disappearance and the sequence of events, the sum of the timeless moments or perhaps the illusions, because it is precisely Time that contributed to our magnificent fusion.
And I thank her for giving me the senses; the sense of sight, to see every part of your being; hearing, to hear every word you utter, no matter if it’s stupid or something that makes sense; sense of smell, to feel your scent till the end of life on Earth, and the one that follows after that; the sense of taste, that with thousands of microscopic cells on my tongue enjoy your umami and the sense of touch, to feel your fingers, lips and breath on his body.
Also thank her for the feelings, because without them there wouldn’t be us either; for joy, happiness, excitement, jealousy, lust, passion, love, concern, fear, sadness, anger, anger, even disgust, because I experienced it all and survived to you.
I believe that humans are made of stardust, but you, Man of the Universe, you are Supernova.
I love you, infinitely and beyond.
Saša D Lović Apr 2015
konj

Konj!
Tako crn.
Kao nebo.
Miriše po malo funky.
Večna inspiracija
Za pesnika i bildera.
Konj.
Običan, ciganski ili
Plemenit
Kao Aleksandrov Bukefald
Kao Markov Šarac
Kao Veljkov Kušlja i
Tomov Jolly.
Obeležio veliki deo
Istorije ljudske,
Kao heroj ili kobasica, svejedno.
Vuk’o je topove
Vuk’o je plugove
Nalickane dame u kočijama
Mrcvaren bio po cirkusima.
Konj.
Jednom je čoveku odgrizao
Sve prste sem palca
I ovaj ga vezao
Uštrojio
I terao ga da gleda
Kako mu prži i jede
Muda.
persefona Jun 2015
taj moj dragi,
što mi nije kao niko na ovome svetu
kada nađem se u snovima prejedem se slatkišima, tovarim čokoladice i bombone i šarene kremove da bih ćutala
ako se ušećeri poješce ga ljubičaste mušice, pomislih
pa se tako bojim još po koje krilatice, kao recimo aviona ili šarene lastavice
a ja kad-kad kratko i nespretno letim
punim se kamenjem i betonom
a praznim groznicom mednom

kada ruke ko dve reke ispoliva, useče oko mojih ko klavir rebara
pa mi se zbunjene pčele sele kroz čelo i telo celo
traži se nešto od kruške slađe
tu na usnama izvor namiguje

pa taj se, putnik čarobnjak
samnom ko lipa njiše
zimu šapatom pretvara u igru pustinjskog vetra
otvori oči i eto ga more

od koje li je on vrste?

za ogolićenu dušu odelo,
što lanenog kroja cvrstinu krije
nabori nemira i divljine
beskraj užarene širine
šavovi boje sunca
broje tugu nedostižnu

sa njim je toplo
sa njim je ritam najsjajnije zvezde
Slavica Apr 2015
Ustajali grad
Smrdi na puna usta i
prazne želuce.
U pete grada urezane su
propuštene prilike i
strahovi sadašnjice.
Uklesali su ih drhtavi prolaznici
svojim nesigurnim stopama.
Kamo ideš, putniče?
Koračaju li tvoje misli sadašnjošću
ili prošlošću?
Ne srami se.
Svi smo mi manje-više isti.
Udarac palicom osjetit će i najtvrđa glava.
Ljudi zaborave trenutke
u kojima si mirisao.
Ne srami se.
Baš te pamtit će
ustajali grad.
2014.
Saša D Lović Jun 2014
promineš kraj njih i ne znaš
stojiš u redu za uspomenu
zuriš u onoga sa osmejkom
ne poznaješ moj zadah
razaznaješ samo grmljavinu
iz tvojih vena
iz tvog stomaka
iz tvojih koraka
a ja čujem kako odlaziš
pitam se dal si sama odlučila tako
ili su odlučili konji
koji laju na broj
11
Ima li ime ta struna
Koja stoji u mestu
Ima li ime ptica
Koja peva u letu

Imas li ime ti
mala zvezdo sjajna
imas li ime
ili je ono samo tajna?


Kako se zoves zeljo jedina
Nije li divno ime tvoje
Kako se zove tajna skrivena
Lica umiljatog sto je?

Sta se krije u tvojim ocima
Ima li negde tvoga imena
Hajde, posluzi se svime
Zeljo moja imas li ime?


Jedan mig i tu
Nestajes lako
Kao u snu

Jedan tren mi
Bez nade tako
Odes ti


Kako se zoves zeljo jedina
Nije li divno ime tvoje
Kako se zove tajna skrivena
Lica umiljatog sto je?

Sta se krije u tvojim ocima
Ima li negde tvoga imena
Hajde, posluzi se svime
Zeljo moja imas li ime?
persefona Aug 2015
p
Sara iz kosmara izlazi na ulicu da proseta kera. U parku sama, vitla sebi po glavi.  Po parku govna, plasticne cinije sa pirincem natopljene vodom i uljem, lisce mrtve lipe,  flopovi kao putokazi poredjani.
Misa, taj kao neki njen momak, ko muva neuhvatljiv a isto tako i zaboravan samo se po govnima mota i plete mrezu romanticarske lazljive ideologije istine i solidarnosti. On se kao providnim celofanom uvija u svoje reci ali sad vec kao da je pod reflektorima nabubrelog meseca i nema kud. Proziri se. Ne konzistentan. Kukavica, shvata ona.


Shvata da Misa je kao sarena laza-
Ili mozda ipak nije bas sve tako. A kako li je? Kako prazan prostor puni je sumnjom ali i nekim leprsavim osecajem ljubavi.
Saša D Lović Apr 2015
tren razuzdan razuzda sve zauzdano
što se uz vrisak pun sujete
rastajaše od uzdi svojih
poput deteta
kome se seče pupčana vrpca
ili radnika koji viče
burazeru proburazi mi aortu
a konj je plemenita životinja
i pauk koji zalud plete mreže
jer je konj brat vetrov
i pauk uzvikuje
dan i noć tvoje ime lucifere
zar si nem
dok čovek prži jaja
a ona mu se obraća
kao inferiornom biću
želi deset na oko
eh
zalud grca čovek
u procepu znatiželja
rađaće nam telad  telad
takve više nema
miriše joj butine
da to je miris ruže
konji ržu pauci cvile
vlažnih ruku odlaze u rasejanje
vetar drami
put jednostavan
i **** ga pozdravlja
jer njegov brat je konj
duplim dekom mu vida rane
jadan li je put
uzvikuje
kupite moje uši u prodavnici mešovite robe
lomne su iluzije
dok čovek kiti jelek
trepavicama njenim
uzeglom štrudlom napoio je konja
loman i radošću prevejan  mudrac
cmizdreći dao je ime njenoj duši
protkanoj hemoroidima
koji krvare
gore je smeštena smeša
blažen je onaj koji puva
kad procuri šulj
teško ju je doseći
opet se u snu  javlja
on
kibicerski smeće
i maže na krišku hleba
mrtvog mačora
teško ju je doseći kaže
sa uma najvažniju stvar
stvar je ona koja mu dolazi glave

to je vrdalama
ona zauzdava tren
Saša D Lović Apr 2015
nem
brane mu pesme da piše
u srce krastaču mu nasadili
prste mu lepljivom svilom spojili
u noge sačmom gađali
iz očiju sve mu suze isisali
eno ih gde suva leže nisu više ni tako zelena
u uši mu ptičji izmet nagurali
i na čelo žig
iz sna prijatelje mu isterali
umesto njih strašno zlo osanotvorili
samo su se smejali
ponekim udarcem u kičmu ga budili
dok je nem tumarao po svetu
u pesme su njegove duvan motali
ili bi slova izvitoperili
takve na čitanje davali
brane mu život
brane mu da diše
Bas nemam volje da opet provodim neko vreme sama, mada isto mi se hvata bila tamo ili ovde

mh
Čortoloman Oct 2018
Lud
Puno tamnih opisa. Jezivih priča. Tko je tu lud? Ja, ili ja koji želi biti lud? Jesu li te priče priče? Ili ne želim vjerovati da su tu i sada kao ja i ja.
Saša D Lović Apr 2015
1.


еtеrnа је nеrvоznа
ništа nе оstаје dа је pоdsеti
nоgаvicа јој sе prеsаvilа
prеkо cipеlе
i
оnа sе sаginjе dа tо pоprаvi
ispusti tеški uzdаh
јеlе su јој sе sаrmе i
nаmаh sе sеti srеćnih dаnа
prоslаvа nоvih gоdinа slаvа rоđеndаnа
kаdа је u slаst
gutаlа јеdnu zа drugоm


2.



еtеrnu bоli zub
оnа uzimа gutljај ljutе kоmоvicе
nе bi li јој dеsni utrnulе
аli kоmоvicu gutа i
bоgаmi јој sе оslаdi
nаpi sе zаbоrаvi nа zub i
uzе dа vеzе
dоk је nе sаvlаdа sаn
usnilа је pоtpunо isti sаn
kао i lаnе kаd је zаbоlео
isti zub
kаd јој sе kоmоvicа ljutа
prоklеtо оslаdilа


3.


еtеrnа nе znа dа plеtе
niје znаlа ni njеnа mајkа
ni njеnе mајkе mајkа
dоk је mајkinе mајkе mајkа
plеlа pа rаsturаlа
јеdnоm је оficiru čаrаpе
tаkvе isplеlа
kаd bi ih izuо dа pеrе nоgе
аluminiјumski lаvоr bi sе
rаzgrаđivао
јеdnоm је svеštеniku mаntiјu
tаkvu isplеlа
svеti је trifun sišао dа је
оpipа

4.



еtеrnа nе mаri ni zа štа
оnа znа
kаkо је nаš nеmаrni svеt
dо оvоg stеpеnа
stvаrnоsti dоšао
nеbо sе bilо stuštilо а
vеtаr оkrеnuо kа njој
njеn је krеvеt u sеnci i tu је
kuršum nе mоžе pоgоditi
nе bојi sе оnа kuršumа
bојi sе оsа
kаd zоrа zаrudi krеnе prаvcеm
sаmо njој znаnim i оsinji mеd bеrе
sа bеsnim gа vukоvimа
sirоtа dеli


5.


еtеrnа izbаvljа iz ništаvilа mnоštvа
оnе bеzimеnе lutаlicе
svаkоg sе čаsа prеtvаrајu u sеnkе
pоslе tоgа igrајu šаhа
ili piljkе
u prvо vrеmе zаistа оsеti niјаnsu
sаmаrićаnskоg zаnоsа
sprаm оnih kоје је izbаvilа
umisli dа је znаlа vrаgа
i nаlоžnicu mu kоја sikćе
nе uzdišе vаljdа niје ludа dа šаpućе i gоvоri
јоš i tо јоš i tо
оnа niје krivа štо је nаstrаdаlа
bistrо оkо sni

6.



еtеrnа је tip slučаја
dаt i оdrеđеn uzеt pа vrаćеn
pоkоpаn pа iskоpаn
tе nоći kаd је iskоpаšе
nа smrt је prеplаšilа vеrnоg slugu
оn uz оčеnаš nа kоlеnа pаdе
pоmilivа gа оnа pо kоsi
prеrаnо оsеdеlој
zаglеdа sе u nеbеsа krоz
krоšnju drvеtа оrаhоvоg
nаrаvnо
ništа оd nаmеrе njеnе nе bi
stоgа sеdе
uzе sаmа dа sе nаslаđuје
gurnuvši ruku mеđu butinе
mеđunоžје rоzе dа mаzi

7.



eterna ne tako često
gleda ih gde sede u uvalici
njih dvadesetat i glancaju granate
a dole na otvorenoj pruzi
zubima je pokušavala da otkine šinu
potom se nalokala grozne vode
sa stanične česme
pa bi sedela ruku zavijenih
u praznoj čekaonici
voz je stigao veoma proziran
prvi put
dok je odlazila sa osmejkom se okrenu
dovikujući s vama je gotovo gotovo gotovo
Saša D Lović Apr 2015
žustri su me žmarci
obavili
strujim sa njima
i ne znam
dal da se smejem
senci
koju baca moje
zgrčeno telo
u redu za nestajanje
ili
pamteći samo radosne dane
zaplačem nad ovom
scenom
Saša D Lović Apr 2015
o reči moje
od uglja crnje
prošarane
zviždukom zmijskog jezika moga
zar ste se vratile
da sudite meni
ili onako šeretski
oko groba mi plešete
Saša D Lović Apr 2015
оstаnе pоnеkаd
ignоrisаnа bоl
kао svеštеnik
ili
еpifаnija
tеk dа pоdsеti

trеbа mrеti
Čortoloman Mar 2018
Neutralnost je neutralna. Nije mir ni kaos, već nijedno. Nije bog ni bez boga. Nije ni jedno. Nije ni sreća ni ljubav ni tuga ni mržnja, već ni jedno. Informacija i znanje, ignorantnost i podatak. Isto je. Postojiti ili ne. Isto je.
O da, bila sam bas debelo dete u jednom periodu detinjstva. Moji bas nisu bili takticni, umesto prvo da me posalju u zagorje a posle na more da se malo istrosim plivanjem, oni bi me prvo vodili na more a onda davali babi.A tamo u zagorju u jednom selu blizu varazdinskih toplica sve domace. Vrhnje sa sirom, mlad kackavalj baba pravila od komsijskog kravljeg mleka koje sam inace pila svakog dana i to tek pomuzenog sa temperaturom krave. Domaca jaja, domaci hleb, slaninice, kobasice, razne pite i slatke i slane pecene u sporetu na drva. Iz baste paradajza, krastavca i paprika. A davali su mi i da popijem po malo vina domaceg koje je babin brat pravio i koje je stajalo u nekoliko bacvi u podrumu kuce, a koje su me cesto slali onako da povucem na crevo pa pretocim u flasu. Verujem da je mami bio sok kada bi me videla nakon mesec dana u promenjenom obliku, zapravo bila je besna na svekrvu poprilicno. Kod kuce bih uglavnom doruckovala ili vecerala sama za stolom, i to je bila prilika za mastu, a mastala sam da imam sestru ili brata. Napravila bih sendvic za sebe a i sendvic za imaginarno drustvo, naravno oba sendvica bi zavrsila u meni. S kim ti sada jedes? Rekli mi a da nisam ni pitala nego doslo samo po sebi na temu BG Kaze: "imamo dve sestre koje stalno dolaze ali ne pricaju".

*mh sep 2017
Milica Fara Nov 2019
Ljubav. Šta je to? Večita tema čoveka u matriksu života. I zato je često teško pronaći reči da se opiše, jer je pravih reči malo. To je... Energija koja pokreće svaki atom na planeti Zemlji. Čudo koje se dogodi kada se najmanje nadamo. Posebna grana umetnosti. Šesto čulo. To je hiljadu godina u jednom trenu, grom u jednom dodiru, čitava kjniga u jednoj reči. Bezbroj trenutaka kojih nikada nije dovoljno ili previše. To je jedino rešenje za problem egzistencije čoveka. Potreba za ljubavlju može biti neurotička, sadistička i mazohistička i samim tim ljubav se može pružiti i pokazivati na mnoge načine prema mnogim stvarima. Putevi ljubavi su nepredvidivi i možda nas baš u trenutku slučajnog pogleda pogodi Amorova strelica i tada osetimo onaj čudan osećaj u stomaku. Posle tog događaja svet gledamo kroz ružičaste naočare i realnost nam je samo u dnu malog mozga. Živimo u oblacima i nijedna prepreka nije toliko velika da nas može zaustaviti na putu ka ostvarenju zelje za ljubavlju.
Saša D Lović Apr 2015
pri nејаsnој svеtlоsti žutе
vоštаnе svеćе
kоја dаје sаblаsаn оblik
svаkој pоznаtој stvаri u оvој sоbi
gdе оbitаvаm vеć vеk i pо
nејаsаn sаmоm sеbi
zbunjеn
zаtеčеn svојim pоstојаnjеm
šuštаnjе tеk rоđеnоg lišćа
pоvrеmеni urlik vеtrа
i ја sаm
zаmišljеn i blеd
umоrеn оd strаšnоg sеćаnjа
sеćаnjа nа tоg dеčаkа
i lаžnоg оsmејkа
u uglu usаnа njеgоvih
sеćаnја nа licе bоје pаusа
vеć vеk i pо
mоri mе оdјеk njеgоvоg glаsа
kаdа је uplаšеn upitао vеtаr
imа li nа kоpnu
prоtivurеčnоsti
ili tо sаmо tаlаsi krеštе
shadow


the vague light yellow
wax candles
giving ghostly form
every well-known fact in this room
where I dwell already century and a half
unclear itself
confused
caught their existence
rustling leaves newborn
occasional howl of the wind
and I
conceived and pale
tired of the terrible memories
memories of the boy
and fake a smile
in the corner of his lips
memories of face paint tracing paper
but century and a half
kills me echo of his voice
when asked frightened wind
whether on land
contradictions
or just waves cry
Nikad mi nece biti jasno zasto uvek vidi da masem crvenom kad ja u stvari masem belom maramom, valjda joj je to u prirodi ne bi li se dobila paznja, paznja kao zamena za ljubav, ali ja znam da njena vrsta ipak voli da se grli i mazi :)

mh
Milica Fara Oct 2020
Sve počne kada nastupi tišina. Kada prestane svo šuškanje, lupkanje, svi koraci i kikot. Kada ostanem sama u svojoj sobi, u kojoj je jedini izvor svetlosti sveća sa mirisom vanile.
Tada, dok ležim pokrivena omiljenim mekanim ćebetom koje mi je poklonila baka još kada sam bila mala, tok misli me vodi u svetove za koje nisam ni znala da postoje. Ne osećam težinu svog tela, ne vidim više ni svetlost sveće. Veoma je slično snovima, ali ipak ne sanjam.
Odjednom, srce mi jače kuca, disanje mi se ubrzava i iz mira me izbacuju misli, koje sada ne teku, već jure kao da se takmiče koja će pre da dopre do mene. Nekim danima su to misli koje izgledaju kao polje maslačaka u proleće, obasjano suncem, u kom se čuje samo cvrkut ptica i moj smeh. Sa druge strane, moje misli mogu da izgledaju i kao sklop svih prirodnih nepogoda. Tada sklupčana sedim u uglu svog uma, osetim vrelinu požara i čujem grmljavinu, ali ne vidim ni prst pred okom.
Mada, kao što ništa u životu nije crno-belo, nisu ni moje misli. Uvek postoji taj međuprostor, to šarenilo ili ponekad samo praznina. Mnogo puta mi se desilo da uđem u svoj um i da on izgleda kao beskonačno bela soba puna pitanja. Koja pitanja se nalaze na beskonačno belom zidu vašeg uma?
Saša D Lović Oct 2014
***
оstаnе pоnеkаd
ignоrisаnа bоl
kао svеštеnik
ili
еpifаnija
tеk dа pоdsеti

trеbа mrеti
Kao primer uzmimo zenu koja ima potrebu da zadovolji svoje primarne potrebe, da bude srecna i zadovoljna.
I zamislimo takvu ispunjenu zenu koja se u drustvu deklarise kao "nicija" da je krenula u potragu za osobom koja bi zadovoljila njenu primarnu potrebu.
Prvo pitanje do koga dolazimo jeste, koga ona zapravo trazi?
Logicno bi bilo da ona prvo trazi one slicne sebi "nicije"ali razmotrimo i druge opcije.

Recimo da joj u oci upadne  prvo osoba koja je "necija" i da dodje do zadovoljenje potrebe. Obratimo paznju kako "nicija" zena sad nije vise u prvom planu, nego sta se desava uz prisustvo glasovnih promena gde "ne" prelazi u "sva", da, da, kako osoba "necija" samim cinom prelazi u "svacija". Neko bi rekao "jedna, manje-vise" nije to za " "svacija" za svacija je veci broj kao ono kad se do 5 kaze 3 coveka, 4 coveka, a od 5, 5 ljudi ili 5 svacijih, to je to, to je isto.

Pogledajmo sada opciju 2, zapravo kada dodje do spajanja dve "nicije" osobe, ali pogledajmo iz jednog blizeg, intimnijeg ugla. Da bi zadovoljenje bilo dovedeno do vrhunca, da podsetim opet, da ovde pricamo o srecnoj I zadovoljnoj zeni,  neophodno je da obe nicije osobe, drugu osobu dozive kao svoju teritoriju, kao deo sebe, ne bi li se prepustile I uzele sve ono sto im treba, sve ono sto ih dovodi do vrhunca. Vec vidim da su vam jasne I ovde glasovne promene I da “nicija zena” mora da u ovakvim trenucima postane “necija”

Razmotrimo sad I situaciju 3 da “nicija zena”  trazi zadovoljenje od osobe koje je “svacija” , Na prvu loptu reklo bi se da je ovde u pitanju neko savrsenstvo prisutno, gde “nicija zena” nije ljubomorna sto svaciji imaju I druge, ne zavidi im, nego bezuslovno voli I velika je podrska svima na tom putu slobode pa I samoj sebi.

Ali nemojmo se zavaravati  to je samo za posebne , recimo Isus Hrist, on I ako nije vise ziv I dalje je svaciji, pruza ljubav svima,  a I dovodi mase do vrhunca, ima ono desavanje kad svake godine ulazi svestenik u njegov grob, zatvore ga, pritom on nema  nista cime bi upalio svecu, nego desi se cudo I sveca se sama upali sama I kad svestenik izadje svi navale na njega ne bi li dobili plamen, pitam se sta rade sa svecama kada se plamen ugasi?

Zakljucak iz ovog bi bio da “nicija zena“ moze postojati jedino kao nezadovoljna, nesrecna zena, ona kojoj vise nisu bitne njene potrebe, ona koja ne dopusta sebi da uzme sta joj treba, ona koja odustaje od sebe, ona kojoj je tesko da poveruje da ipak moze biti necija I srecna, i da je to ok,  I da zbog toga ne mora da postane debela i umre pre vremena.

mh 2017
Mateuš Conrad Feb 2020
.before i am done with this escapade, i will try to stick travis' - walking down the hill on repeat for a while... to settle for the mantra... something that needs a repetition in the background, before the final collage... and before... what settles as dust from burnt old father oak and my body too... or perhaps... the inter-connectivity that's shared between ethnic minorities: the kashubians, the sorbians, the navajo, the dene suline, the inupiaq, zuni hopa and the dogrib... the Łacinka & Łatynka (belarusian and ukranian) respectively... Łacina: Latin... as it is known on the vicinity of the old capital of Cracow... simply from a shared letter... no more a hello than a plain disregard for twitter poetics... or instagram: captions... sometimes you just want a chicken drum-stick of words... and the bone and the cartilege and the heads filled with marrow... which is more... than some toothpick escapade... well... Winchester is so old for anyone to remember... and London is so nuanced that even Warsaw makes the count... but Cracow sits... humbled... when snow falls... there's the actual snow... and there's the mistaken snow of the ash from auschwitz.

once - when i was much younger - and my voice
was but a crude and feeble whimper -
nothing that could compare itself to a butterfly
in haiku - i would be found trying to forcibly imitate
anything immediately read -
what a naive misadventure upon every turn...
every poem became: as if an act borrowed from
Macbeth - quiet simply - a young man's jealousy...

i can only now gratify myself and the audience that...
i have matured beyond that hot-headedness... former...
now? i rather simply translate the work -
as i am sure that something will be lost -
however good the translation might be...
or the original text...
here's my first attempt...

zbigniew herbert - kaligula (1st attempt
and the last ettempt)

/
          while reading old chronicles, poems and biographies
Mr Cogito sometimes experiences feelings
of a physical presence of the people long ago dead


Caligula (is speaking / speaks):

from among all the citizens of Rome
i loved only one
Incitatus - a horse

when he walked into the senate
the unblemished toga of his fur
shone immaculately among that of
the cowardly murderers' sitched with purple

Incitatus was full of advantages
he never spoke
a stoic's nature
i think that at night in the stables he read
philosophers

i loved his so much that one day i decided
to crucify him
but his noble anatomy objected to this

he accepted the dignity of consul indifferently
he held authority the best
in that he didn't hold any authority

attempts to persuade him to have permanent
****** relations with my dear wife Caesonia failed
therefore a line of caesars - centaurs
was never created

which is why Rome fell

i decided to appoint him as a god
yet on the ninth day prior to the days of February
(chaerea) cornelius sabinus and other fools
obstructed the intentions of this godly work...

he accepted the news of my death peacefully

he was thrown out of the palace
and sentenced to exile

he endured this blow with dignity

he died without any hiers
slaughtered by a thick-skinned butcher from the vicinity
of Anzio

Taticus is silent
about the posthumous fate of his meat
                                                                ­               /

perhaps looking at the original -
would help... oh more surely...
but prior to the original...
i can see that certain peoples of asia...
who have a culinary superiority complex...
who hide behind a spice grenade...
have an aversion to cabbage...
and it's like that irish love potatoes
and the slavic people love cabbage joke...
don't mind me morphed into a pawn...
the persians abhored and still abhor spicy
food from bengali bush monkey regions
of the raj...
persians have a palette for sour foods...
can you imagine eating a hot-dog...
without choked onions, chillies...
sauerkraut and some sweet gherkins...
mustard and ketchup?
i can't... then again: a cow is more than just
milk... mother goat...
but there comes a time when you can...
appreciate the culinary superiority of the blue indians...
then a minute later call it: a kitchen of black cardamom
stink!
believe me... black cardamom stinks...

but a problem with sauerkraut is a problem
with persian tastes...
sour... sooner rather than later i'll see...
sauerkraut added as the german delight...
in an ottoman kebab wrap...
the sourness could cut through the fatty mustang
of the lamb... somehow...
because the pickled chillies are not enough...
and the raw spanish onions do very little...
the blue indians throw "beef" around
an appreciation of sauerkraut... i just give them
the one-liner: black cardamom and...
the ultimate dye... turmeric...
it will stain, anything... plastic, metal,
ceramics: oddly enough no... and glass...
spice barons, eh?  

the original... but it's not exactly the original...
since... i do borrow from"elsewhere":
sound distinction that exfoliate in the meaning...

after all... i did graffiti the original with
some cyrilic...
sz = š = ш = (sh)ape ≠ ś = sie- prefix: if śιe
cz = č = ч = (ch)urn ≠ ć = cie- prefix: if ćιe
ż (= rz) = ž = ж ≠ ź
(also noted in french: via je suis...
   oddly enough... it sounds like жe swée...
but looks like: je suis ce et cette)...
ń ≈ ñ
ch = x
nonetheless...
or more importantly...
c = ц ≠ c = s = ç...
an no... there's no translation
of a cedilla A(ą) nor a cedilla E(ę)...
a bit easier when it comes to...
ł = w
            but... w = v...
so ł(h)en... the surd hatch...
eyes closed: mouth agape!
no "v" given how the greek upsilon (υ)
was sharpened into (ν):
i always thought: cute acute ó = ω: tool...
while omicron was more grave (ò)...
and up! upsilon! the u was first acute
before it became the ω in the german
umlaut (ü)...

otherwise: there's mOre to what's
later a mOvie... the elongation of:
tool... the distinction: thus pronounced...
wants to be recognißed -
the s to z to s to z interchange within
the ß: es'zett... yes... the apostrophe is "somehow"
necessary...

if the hebrews have their vowels in niqabs...
we can have our...
exfoliation of consonants and vowels...
fully exposed... nonetheless included!
with: details of the frontier!
and in them: i mark my finger in the sand
and skull among the cavern,
the rocks the... ghostly whispers that
shadows should profoundly speak...
but never do...
my shadow my ghost...
my first avenue turned should i be thinking
about a Hiroshima selfie... shadow glued
to the ******* wall... move it: chess-***...
bullet to the head...
and then two weeks... trying to die...
in a prison cell...
with one nightmare overtaking the previous
nightmare... in how...
your brain will never be:
the eyes-connected to the sponge:
mr. chikatilo...
the sponge: sorry... nothing but shrapnel...
perhaps some eyes...
but your eyes are consistently closed...
let's not mind them...

and what's because, what?
finnegans' wake: no diacritical markers...
because, what? low on ink?
if low on ink... can't help you...
but if not enough paper?
¶ (pilcrow) all the paragraphs! sardine words
onto the page!

the god awful truth was that i smoked
marijuana in england...
and... the ******* is free! upon the pretence
that you don't own a brothel...
elsewhere: namely Amsterdam...
while in Amsterdam i had a thought:
what about ******* a siamese twin
in some vacant... Tehran nightmare come true?
gang-bangers are treated better than i...
in terms of "treatment":
the best they ever gave me...
was to be left: to my own devices...
when i should have been learning german...
they sent me to the window-licker class
of c.v. writers anonymous...
because: m'ah hanging-leash of in and leash
was a bad, spotty E... with a tail!
devil's spawn... or something that would
always come from the warsaw pact...
or... coming from one: under the iron curtain...
would show... and cover the current brood...
with a change of element...
from under the iron curtain...
then unto: under the silicon curtain..

i'm sure the people have chosen their chess
pieces prior to this: *******-ramming
of the anger itching from the cranium
of a castrated bull...

mash up... no interludes...
let's keep it staccato... and... fits the purpose of...
how best lodged into form...

                   because the iota and the j are...
let's face it... forced diacritical cage-masters...
i graffitied the original...
because... it became obsolate to simply
translate and become overtly pedantic
as to why: ****** grammar was not going
to fit anglo-slav grammar...
never mind the anglo-ßaß grammar: "native"...

/ чytając stare kroniki, poematy i жywoty Pan Cogito
doświadчa czasem učucia fizyчnej obeцności
osób dawno zmarłych
(tampering with a lox ness)

mówi Kaligula

spośród wszystkich obywateli Rzymu
kochałem tylko jednego
Inцitatusa - konia

kiedy wшedł do senatu
nieskazitelna toga jego sierści
l'śniła niepokalanie wśród obшytyx purpurą
tchórzliwych morderцów

Inцitatus był pełen zalet
nie przemawiał nigdy
natura stoiцka
myśłe ze noцą w stajni čytał filozofów

kochałem go tak bardzo жe pewnego dnia
postanowiłem go ukrzyzować
ale sprzeciwiała się temu jego szla(ch)etna anatomia

obojetnie p(rz)yjął godność konsula
wła(dz)e sprawował najlepiej
to znaczy nie sprawował jej w'cale

nie udało sie nakłonić go to trwałych związków miłosnych
z drogą жoną moją Caesonią
więц nie powstała niestety linia cesa(rz)y - centaurów

dłatego Rzym runął

postanoviwem mianować go bogiem
lecz (dz)iewiątego dnia p(rz)ed kalendami lutowymi
(Ch)erea Korneliusz Sabinus i inni gwupcy p(rz)eшko(dz)ili
tym zboжnym zamiarom

spokojnie przyjął wiadomość o mojej śmierci

wyrzucono go z pałacu i skazano na wygnanie

zniósł ten cios z godnością

umarł bezpotomnie
zaшla(ch)towany przez gruboskórnego rzeźnika
z miejscowości Ancjum жшчčšц

o pośmiertnych losach jego mięsa
milчy Taцyt       /

no... no Helmut will help you with: dość! enough!
some casanova Nikita might - with:
szczypta: pinch - via... ш + ч = щ: vague - i know...

ah! the calendar's days of february...

already i see that this poem is "unspectacular" -
everything what was supposed to be lost
in translation is, lost -
the jealousy fizzles out and it's plain
as a shadow at noon on a sunny day
that it was never inteded to be there - to begin
with...

perhaps it's not the direct translation -
but how certain words just: sound more appealing -
and add toward the grandiosity...

i don't see how a poem can be translated
without something being lost...
after all: i want to lose: rather retain something
in / from a poem...
i want language to... freely...
"inter-racialiße" itself:
modus operandi - the lingua franca...
the l'ingelese of the modern chapter...
as the greeks would point out:
if the english tourists will not speak our tongue...
if the english tourists will not speak our tongue...
then we will speak their tongue...
and speak it was belgian speak it...
which is, better, than these nativistic half-breeds
of: 3/4 empire pride riddled...
1/4 rotherham bewildered...
we will not out-breed them...
we will: simply talk over them...
and their accents...
which we will learn and thereby:
insinuate over: via diacritical markers
and exceptional surd status reminders
of the raj: H...

i will claim that poetry is where i "paint"...
**** it. collage...
rude importune and most obscene...
a thesaurus cascade of synonyms!
impromptu one off...
it's not a hosonnah in the highest...
but a sitar in the bellowing detphs of the ebb...
it's a growling escapade...
something that ****** a yeti from
the carpathian mountains...
something that would require otherwise
to give it shackles, chains and a non-existent
lunatic asylum!

why dooes picking up... an alive cat...
make you succumb to an affair less...
bothersome... when you are indeed picking up /
handling a dead cat?
don't know...
a quasi-symbiotic affair between
matter and anti-matter?
borrowed terms.... outside of physics's disneyland
pretty irrelevant...
a corpse of a dead cat is always more
heavy than... the animated corpus of
a cat still outside the schrödinger
brackets:    cat[                            ];
what'­s death then? a colon, a semi-colon;
a hyphen or an apostrophe?
notably? an apostrophe without having
to be inclined to be used in a:
possessive article 's "scandal"?

i will escape with this language: i learned,
i acquired... i will leave the natives with
nothing but leather for skin:
that i will mark as an armchair...
i will entertain no more than
a genghis khan would have...
when the tanks started rolling...
and the luftwaffe was extinguished...
because... an invasion of an island...
no tanks, no bullets, no bombs...
diacritical markers... instead...

these letters are still: ROME!
came late to the party... had the vaguest notion
of coming late: but also becoming
the d.j.!

old mother: Cyrylica...
will and always helped...
the "natives"...
understand the reins and you can surely
translate... all the old paintings
with: we rode bulls into battle...
we didn't ride horses...
what does an army that that rides bulls
have as compensation compared
to an army that rides horses into battle?
well... a lance with a sharp point is...
replaced with the horns...
and a vector signature of red tied
to the end of a stick...
the horns replace the lance... the end...

somehow: and as the polytheistic gods
came as surprise material in:
goat-******* and bull-******* and swan-fiddling...
the monotheistic god came as...
the lowest of men...
because:
     Δ and... ∇: when nabla met delta:
the son of david was born:
which was called by surname: astar...
david astar...
       the phenomenon of...
when the father would become jealous
of the son: solomon...
or... rather... the son would never look up
toward the archetype of father...
because the father has his psalms...
while the son had the harem sonnets
of... sparrow-hoarding ****** of the onomatopoeia...

teach? teach? i am this close to...
correcting what has already been written...
however impossible...
claustrophobia and james joyce esque...

why not ж = rz...
and... ž = ż...                  half a caron: źrenica:
pupilla...
a back catalogue of a bilingual bank of vocab
is: the reason i "solve" and "crosswords"
on a blank canvas... like so...

and how do you think i learned a little bit
of greek: if... ovερλaππινγ?

remaining examples where: ц wasn't used...
well... the diacritical marker hovering above iota
like a halo: should it be used?
in a ciasto (dough) example...
well... debate: ćιasto... or ciasto?
in the confines of ciasto: the "c" is not a ц...
because of the proximity of the iota
as "suffix"... but not as a "prefix"...

    цerkiev... цytat... цытaт: citation...
sigh: tate modern is 20 years old...
but 20 years old will not be...
commemorated with the glass ceiling and:
Olafur Eliasson's 'the weather project' -
which is a great shame -
but who am i to judge?
let it be 'maman' by louise bourgeoise...

the same goes with the acute s...
even... imploring: prosić -
  otherwise... imploring: prośιć...

                   siano vs. śιano: hay
                   śnieg... snow...

i've been advocating the necessary guillotιne
for the iota... and the ȷazzy shιt ιn between...

and so much of my life could be deemed
simple... but how i can complicate it with a scrutiny
of language...
the best escape plan i can find -
and this is language: outside the realm of
academic rubrics - that it might borrow from
an international phonetic alphabet
of the linguistic dept. it will not...

it will consolidate two languages: dig two trenches...
and then borrow a third language or a fourth
to dig a tunnel or two between the two trenches...

well that's that for sharpening an arrow
and shoving it up cupid's ***...
to make him walk back smothered by knuckles
and recount to his parents:
Eros and Aphrodite... some of us would much
prefer uninterrupted work /
sifting through archaic words...
and leaving: the currency of vogue be:
something that only attracts:
panic is worse than fascism...
panic disorientates large crowds...
which... fascism is... unlikely to do...
so says the universal mantra of cheese grating:
smiles.
Ima jedna devojcica zove se Nika. Gledam je kako raste vec dobrih godinu dana od kako skoro svake nedelje odlazim na neke casove. Uvek me doceka ispred vrata na stepenicama, onako uzbudjeno, pozdravi se, malo se izmazimo i onda je zovu u drugu sobu ne bi li smetala casu, mada zna ona da se usunja i dodje po jos mazenja.  Dok je bila mala to je bilo lako, prosla bi ispod staklenog stola, kojim sam uvek zabarikadirana sa jos dve fotelje. Jednom nesvesna da je porasla skoro pa se zaglavila , samo je uspela da proturi glavu ispod stola tek toliko da joj njuska izadje kod mene.

Inace Nika ima sad taktiku kako da se tako velika smesti na krilo. Prvo sedne ispred tebe , sva je fina, mirna, onda ti pocnes da je mazis, a ona ti uzvrati sa kojim lizom, sto je vise mazis sve te vise lize i onda krene podignutim prednjim sapama polako da te gura i da ti se priblizava licu pokusavajuci da te lize i kako imas tedenciju da se odmaknes otvori se prazan prostor na kolenima gde ona samo prebaci svoj trup i onda je opet sva mirna ko bubica i uziva (i tesko ju je skloniti :) ).

Pre nekoliko meseci Nika nije bila dobro, nesto je pojela napolju i ukucani su bili poprilicno zabrinuti jer je to bio prvi put da je vide takvu. Sela je u fotelju pored mene i spustajuci njusku prema vratu dok je mazim kao da je govorila: " ne nisam danas dobro"

Nika je retriverka.

Podsetila me je na jos jednu devojcicu koja je isto znala da dodje i pozdravi se sa mnom.

Jednom, bila je neka guzva, iz druge prostorije cula sam je kako laje sto se nije cesto desavalo, a i ovo lajanje koje se ponavljalo nije bilo oglasavanje kad neko dolazi ili lajanje na nekog prolaznika, vec da nesto nije u redu i to vlasnici pasa sigurno znaju i prepoznaju ali vlasnica tada nije bila tu.

Nakon nekog vremena verovatno ne znajuci vise sta ce, setila se i dosla je do mene u drugu prostoriju gurajuci glavu ispod stola i daju ci mi znak da joj je muka. Ustala sam i otvorila najbliza vrata, razumele smo se i ona je odmah krenula za mnom da joj otvorim vrata od unutrasnjeg dvorista kako bi mogla da se jadnicak tamo olaksa. Do dvorista u prolazu pored ulaznih vrata, u prostoriji sa zasticenom vrstom, ona je vec bila izbacila poprilicno iz sebe, a niko je nije video niti cuo.

Kad se setim toga da je dosla kod mene i da sam mogla da joj pomognem, meni draga zivotinja :)


hm maart 2017
Realnost  je  da  svatko  od  nas  nosi  neke  manje  ili  veće  povrede  iz  ranog  perioda  na  koje  smo  razvili  zaštitu  u  vidu  obrambenih  struktura.
Normalnost  i  psihološka  zdravost  nije  samo  u  eventualnom  nemanju  povreda  i  psiholoških  obrana,  nego  u  spremnosti  i  sposobnosti  da  prihvatimo  sebe  sa  svojim  odstupanjima  od  savršenog,  da  možemo  preuzeti  odgovornost  za  svoju  slabost,  potrebitost,  ponekad  aroganciju,  nepristupačnost,  ranjivost,  glupost,  hladnoću  ...  što  znači  da  to  osvijestimo,  priznamo  kada  druge  time  povrjeđujemo  i  vremenom  nastojimo  otpustiti  ili  proraditi  te  obrasce.

— The End —